Dr Ranko Rajović o zadatku roditelja, uticaju sredine i metodama nastave

Tokom odrastanja deteta na njegovo ponašanje, karakter i tok učenja utiče mnogo stvari – među kojima su najjači uticaji oni koji dolaze iz okruženja (porodica, škola), ali i od roditelja kao najznačajnijih figura u ranom detinjstvu, ali i nosiocima genetskog materijala. O tome kako postaviti granice detetu, na koji način upravo sredina utiče na decu, ali i vreme u kojem živimo, govorio je doktor Ranko Rajović, stručnjak iz oblasti ranog razvoja dečje inteligencije i vaspitanja.

Genetika kao potencijal i okruženje kao glavni faktor

Kada govorimo o razvoju dece, često se vodi rasprava o tome šta je bitnije – genetska predispozicija ili uticaj okruženja? Upravo o tome govori i doktor Rajović, koji navodi da genetika i genetska predispozicija dece predstavlja samo potencijal za njegov razvoj. U tom slučaju genetika jeste 100 posto važna, ali samo kao potencijal. S druge strane, ne sme se zanemariti ni uticaj okruženja u kojem dete odrasta, bez obzira na genetski materijal koji mu je prenet od roditelja. Opet – i uticaj okruženja se uzima kao 100 posto važan faktor u razvoju, mišljenje je doktora Rajovića.

U okruženje deteta svrstava se i porodica, ali i škola, odnosno obrazovni sistem čiji su deo deca kao učenici. Kako bi se izvukao maksimum ili barem u velikoj meri iskoristio potencijal svakog deteta, potrebno je da okruženje bude u skladu sa tim, odnosno da podstiče svako dete da se razvija na odgovarajući način – što mora biti opet u skladu i sa vremenom u kojem živimo. Posebnu pažnju na uticaj škole u razvoju i vaspitanju dece posvetio je i doktor Rajović koji navodi da je problem u našem obrazovnom sistemu baziran na nepromenljivosti i neusklađenosti sa potrebama današnje dece u odnosu na ranije generacije.

– Plan i program su u redu, plan i program određuju šta dete mora da nauči, ali način rada mora da bude u skladu sa fiziologijom. Mozak naše dece drugačije radi. Oni već od malena imaju TV i imaju kompjuter, mozak radi, stalno prima stotine impulsa i ako on iz tog okruženja dođe u školu u kojoj mora da čita – on ne može da čita, većina dece ne mogu – objašnjava doktor Rajković.

Na osnovu brojnih istraživanja došlo se do zaključka da svaka generacija prvaka ima sve slabije rezultate, da su im motoričke sposobnosti slabije, pažnja i koncentracija, takođe, opšte znanje i rečnik znatno siromašniji, na šta skreće pažnju i doktor Rajović, navodeći da je problem upravo u metodama učenja. Međutim, prema mišljenju doktora Rajovića, dobar deo problema leži i u načinu na koji roditelji rade sa svojom decom pre nego što ona krenu u školu.

– Prezaštićivanje dece stvara biološke invalide. Mi u medicini znamo – primitivni refleksi su normalni, možda i roditelji znaju za te reflekse, dete kad se rodi ima te reflekse. Oni nama daju mogućnost da preživimo. Ali oni nestanu za dva meseca, tri, četiri. Ako ostanu nešto duže, znači da nešto u mozgu nije u redu. Danas imamo decu u školi sa primitivnim refleksima. Negde je pogrešeno od rođenja do šeste godine. E tu su greške roditelja – dodaje doktor Ranko Rajović.

Poslušajte kako je o temi razvoja inteligencije dece u najranijem periodu života govorio doktor Rajović u jednom TV gostovanju: (ili gostujući u emisiji „Tako stoje stvari“ na Radio televiziji Srbije)

Još sličnih tekstova pročitajte OVDE