Trancizioni pobednici i gubitnici
Nagomilani problemi iz prethodnog perioda i ekonomska nestabilnost, pojačani ratnim uslovima, agresivnim nacionalizmom i političkim pritiscima, stavili su pred žene teške zadatke kako opstati u tržišnoj trci a da pri tom porodica ne trpi. Sa jedne strane, nedostatak finansija i vremena za doobrazovanje, nedovoljna informisanost o mogućnostima i načinima jačanja individualnog edukativnog potencijala.
Visoko obrazovane žene školovane šezdesetih i sedamdesetih godina, najčešće pravne i ekonomske struke, demotivisane i uplašene dugotrajno niskim zaradama “rezignirano čekaju otkaz” ili prihvataju bilo kakve poslove zarad izdržavanja porodice i tako ulaze u sive tokove ekonomije.
Privatno preduzetništvo kao vid samozapošljavanja bilo je dostupno samo ženama koje su i inače imale iskustva u tim sferama i koje se najčešće odlučuju za uslužne delatnosti (frizerski i kozmetički saloni…) ili zajedno sa bračnim drugom otvaraju ugostiteljske objekte. Za neki drugi vid privatnog preduzetništva koji bi potpuno samostalno vodile, potreban je kapital koji žene u Srbiji nemaju.
U jednom haotičnom stanju u društvu u kom se vrše brza prestrukturiranja privrednih delatnosti, prelazak kapitala iz jedne vlasničke strukture u drugu, sa političkim implikacijama iz kojih se ne nazire jasno sutra, od nezaposlene žena se očekuje da tako dovedena pred svršen čin mora da napravi izbor.