Izbor zanimanja

Svako je zanimanje potrebno, pa i ona za koja nisu potrebne fakultetske diplome. Koliko nam je samo puta u životu zatrebao vodoinstalater, stolar ili automehaničar. Zamislimo samo kako bismo bez frizera bili zapušteni i nenegovani. To su struke koje ne zahtevaju fakultete, a bez kojih ne možemo niti možemo reći da su ti ljudi nesrećni. Nema lepšeg priznanja nego biti dobar majstor, majstor s preporukama. To je znak da taj majstor svoj posao radi s ljubavlju i stručno. Ljudi to zapažaju i svoga majstora preporučuju drugima.

Dakle, sreća ne zavisi od zvanja, nego dobro zvanje i kvalitetan i adekvatno plaćen posao mogu uticati na ličnu sreću.
Pred decu nije dobro postavljati prevelike zahteve. Bolje je podržavati ih u onome do čega im je stvarno stalo, ne treba ih ni odvraćati od nekih zanimanja, koja se vama kao roditelju ne čine baš dobrim za vaše dete. Ali, dobro je tada dete upoznati s onim što takav posao donosi. Ako je vaše dete fizički izdržljive građe i odabere takvu vrstu posla za koju je ta osobina potrebna, ne sputavajte ga u tome. Ono će s obzirom na svoje prirodne predispozicije društvu pridoneti svojim radom, a sebi osigurati egzistenciju i biti zadovoljno.

Školovanje za koje se odlučimo ne znači nužno i da je to naša sudbina. Danas je moguće promeniti školu, prekvalifikovati se, posvetiti se onome što volimo, možemo raditi na sebi. Konačno, možemo da biramo.
Ako odabere gimnaziju, treba znati da je to dobra osnova za npr. odlazak na fakultet. Ali, ako dete nije sklono zahtevnom gimnazijskom programu, zašto se onda mučiti. Zapravo, takvo dete se neće moći potvrditi u školi jer će uvek ostati u senci boljih učenika. Zato mnogi đaci nose komplekse upravo iz škole. To potvrđuje činjenicu da se škola ne bira zbog prestiža nego prema stvarnim detetovim mogućnostima.

Jedan od važnih faktora u izboru škole su i roditeljske finansijske mogućnosti.
Da se deca ne bi razočarala u svoje roditelje, dobro je predočiti im šta im oni kao roditelji mogu pružiti. Često uspešna deca upisuju gimnaziju, a potom, kad dođe vreme za studiranje i odlazak u drugi grad, roditelji više ne mogu da plaćaju školovanje, što je razočaravajuće. Zato je dobro, uprkos tome što su nam deca dobri đaci, ako je školovanje izvan mesta stanovanja gotovo neostvarivo, odabrati najbližu školu s kojom će dete po završetku imati zvanje i moći da radi, i možda se jednoga dana samo školuje. Nema u tome ništa loše, to je društvena realnost.
Najgore je živeti u nerealnosti i verovati da će se nešto dobro dogoditi upravo onda kada nam to zatreba. Sudbina detetovog školovanja nije samo detetova želja, ona je i deo porodičnog plana i programa.

Dakle, dete treba pripremiti za pravilan izbor zanimanja i treba ga učiti radu i pozitivnom pristupu poslu koji obavlja.

Treba odabrati ona zanimanja koja vam se čine najprimerenijima i najprivlačnijima s obzirom na sklonosti, vrednosti i sposobnosti koje dete poseduje. Naravno da treba imati na umu sadržaje i uslove rada, potrebna znanja, veštine i osobine, potrebno obrazovanje i mogućnosti zapošljavanja.