Jezičke nedoumice – II deo

U prethodnom delu jezičkih nedoumica (Jezičke nedoumice u srpskom jeziku), navođeni su primeri gde se najčešće greši prilikom izgovora ili pisanja pojedinih reči. U ovom nastavku bavićemo se pitanjima o rodnoj ravnopravnosti, pisanjem višečlanih brojeva, o nedoumicama prilikom pisanja pisama i ostalih primera u kojima nismo sigurni o određenim pravilima koja važe u srpskom jeziku.

Kada je reč o rodnoj ravnopravnosti u srpskom jeziku, nazivi za zanimanja i titule još uvek nisu normirana. Evropska zajednica se zalaže da žena bude vidljiva u aktima i zakonima. Svi jezici naprednih društvenih sredina zahvaćeni su ovim procesom. Sa druge strane, srpski jezik je arhaičan i samim tim, rodno neravnopravan. Reči za pojedina ženska zanimanja već postoje (direktorka, profesorka, pedagogica…), za neka se mogu lako napraviti po uobičajenim modelima u našem jeziku, dok kod nekih se stvara utisak da silom menjamo jezik. Ukoliko imate dilemu, prilikom građenja određenih reči (kustosice, psihopatice, borkinje) i niste sigurni da li dobro zvuče prilikom izgovora, najbolje je da se izbegne građenje tih reči. Lingvisti preporučuju da je osnovno pravilo da reč ne para ni uši, ni misao, ni mozak, a ni znanje…

Višečlani brojevi, bili oni osnovni, redni ili zbirni, uvek se pišu rastavljeno (sto četrdeset pet, hiljadu osamsto šezdeset jedan, pedeset dvojica…). Posebno treba obratiti pažnju na to da se oblici kao osamsto, sedamsto, trista pišu sastavljeno, ali se osam stotina, sedam stotina, tri stotine, pišu rastavljeno. Sastavljeno se uvek pišu redni brojevi koji na drugom mestu imaju stotinu, hiljadu ili milion (tristoti, dvehiljadita, petmilioniti…), kao i složenice koje u sebi sadrže broj i neku drugu vrstu reči, kao na primer: stopedesetogodišnjica, trogodišnjakinja, dvočasovni, jedanput, dvaput (ali dva puta). I još jedna napomena: broj šeststo (600) ima dva puta grupu st u sebi u svim oblicima, kako bi se razlikovao od oblika broja šest (šeststo učenika / šesto čulo; šestostogodišnji period / šestogodišnji dečak).

Javljaju se i dileme da li prilikom početka pisanja pisma, nakon obraćanja, se piše veliko ili malo slovo.

Npr: „ Poštovani, Videvši na vašem sajtu…“

Milan Šipka u svom Pravopisnom rečniku ističe da se novi red uzima kao kriterijum za pisanje velikim početnim slovom osamostaljenih reči i izraza (obraćanja, datiranja,nastavljeni iskazi u novom redu).