Categories: Saveti roditeljimaSaveti za mame i tateZdravlje dece

Kako odabrati pravi sport za dete

Kada roditelji planiraju da se dete bavi nekim sportom uvek misle na sve ono što je lepo u tome, a to je pre svega pozitivan uticaj na fizički razvoj, sticanje samopouzdanja, druženje sa vršnjacima. Ne treba zanemariti ni onu drugu, manje lepu stranu kao što je nestručan rad trenera, prevelike ambicije roditelja, neprimereno ponašanje odraslih uključenih u rad sa decom.

Bavljenje sportom je sa jedne strane prilika da se dete socijalizuje ali ako program podstiče rivalstvo ili favorizuje pobedu, umesto kroz pozitivna proći će kroz mnoga negativna iskustva.

Da bi dete zaštitili od negativnih uticaja roditelji moraju da budu dobro informisani o svim aspektima bavljenja sportom. Motiv roditelja bi pre svega trebao da bude pravilan rast i razvoj a nikako postizanje rezultata ili materijalna dobit.

Određivanje starosne granice kada dete može ili treba nešto da trenira nije ni striktno ni jednostavno, zavisi od puno faktora, od motiva deteta, njegove psiho—fizičke zrelosti, vrste sporta, njegovih karakteristika, zahteva trenera, tipa takmičenja, rizika od povreda, štetnih posledica po rast i razvoj…

Kada pitamo decu zašto se bave sportom oni uglavnom kažu da je to zbog druženja sa drugom decom i zato što je zabavno.

Najraniji uzrast kada pokazuju interesovanje za sport je sa navršenih pet godina. Mlađa deca nisu u stanju da se igraju po pravilima a sport upravo podrazumeva poštovanje određenih pravila.

Do pete godine deca bi trebalo da kroz slobodnu igru usavršavaju motoričke veštine. Sva deca do tada mogu da nauče da voze bicikl, plivaju, voze rolere, klizaju i nauče osnove skijanja. Sa ovim veštinama spremni su da se u uzrastu od 5 do 12 godine bave bazičnim sportovima, plivanjem, lakom atletikom i gimnastikom, a tek nakon toga sportovima sa loptom (odbojka, rukomet, košarka, fudbal).

Dete je motivisano da se bavi sportom kada ima potrebu da se poredi sa drugom decom, kada se takmiči sa njima i želi da vidi gde je u odnosu na druge a to je uglavnom u vreme polaska u školu ili od prvog do četvrtog razreda. Do tog uzrasta deca treba da prođu kroz određenu pripremu kako bi usavršila svoje grube motorne veštine, pravilno držanje tela, učvrstila kosti, stekla mišićnu snagu, poboljšala koordinaciju kroz slobodne aktivnosti. Nekada se ovo odvijalo spontano, deca su boravila puno napolju u prirodi, slobodno su trčala, pela se po drveću, preskakala prepreke, vozila bicikle, jurila za loptom po čitav dan.