Kakvo se obrazovanje nudi našoj deci?

Obrazovanje je usko specijalizovano da bi budući radnik bio što bolje pripremljen za određeno zanimanje, čime se isključuje njegovo opšte obrazovanje iz oblasti istorije ljudskih civilizacija, religija, filosofije, nauke, kultura, umetnosti i ostalog. Time se vaspitava samo deo čovekove celokupnosti.

Kako razmišljaju savremeni poslodavci?

Višak „nepotrebnog“ i „suvišnog“ znanja čoveka ometa u što efikasnijem obavljanju njegove delatnosti.

S obzirom da je uspešnost glavni pokretač i cilj društva, njen sistem pedagogije je saučesnik u stvaranju gordog, oholog, bezobzirnog, nemilosrdnog čoveka. To je pedagogija utakmice, arene, „gaženja preko leševa“, uspeha po svaku cenu. Obrazovanje, pri tom, ne uspeva da čoveka zaštiti od rasparčavanja, koja ga u usitnjenoj i usloženoj kulturi neminovno čeka.

Član kompanije mora znati da je ona pre i iznad njegovog privatnog života i porodice. Svaka sentimentalnost je prepreka na putu ka uspehu, ka vrhu: cilj je da se iz mase, baze, pređe i popne na vrh piramide.

Šta je zadatak roditelja?

Kada život predajemo novom pokolenju, onda je naš zadatak da damo ne samo telesni, nego i duhovni život. Važno mesto pripada naporu da se dete prehrani i obuče, još važnije je da mu se obezbedi zdrav intelektualni i emocionalni razvoj, ali je daleko najvažnije da se u njemu podstakne duhovni rast. Duhovni život je najdragocenije što možemo da damo kao nasleđe svojoj deci.