Obrazovanje ili školovanje su bili i ostali važna vrata na koja mladi ulaze na pozornicu života.
U kulturama i civilizacijama svih dosadašnjih istorijskih zajednica, naroda i država, od onih najprimitivnijih pa do onih najsloženijih, prenošenje znanja s kolena na koleno predstavljalo je jedan od osnovnih zadataka, od čijeg je izvršavanja zavisilo čuvanje temelja na kojima su se te kulture i civilizacije stvarale.
To je razumljivo, jer su se obrazovanjem ili vaspitavanjem na prvom mestu čuvala od zaborava znanja vezana za goli opstanak zajednice, nabavku i dobijanje hrane, njeno ekonomsko preživljavanje.
Takođe, ovim putem objavljivale su se i prenosile osnove religijskog kulta i vere, koje su obuhvatale davanje odgovora na čovekovu zapitanost pred nepoznanicama antropologije, kosmogonije i teologije – pitanje o njemu samom, prirodi, kosmosu, Bogu; jednom rečju, pitanja o smislu našeg postojanja.
Izraz vaspitanje možemo protumačiti: „vas“ znači sav, čitav, ceo, a „pitanje“ je izvorno „hranjenje“, što znači da vaspitavanje znači hranjenje čitavog čoveka, i njegovog tela, i duše.
S ovim se slaže i značenje termina obrazovanje, koje, isto tako, podrazumeva stvaranje i čuvanje obraza. I konačno, terminom „prosveta“ ukazano je da je konačni cilj obrazovanja prosvećivanje.
Kakvo se obrazovanje nudi našoj deci?