Ko su gluvi i nagluvi ljudi?

Među nama živi mnogo ljudi sa različitim stepenom oštećenja sluha, koje i ne primećujemo. Shvatimo to tek kad započnemo razgovor sa njima i čujemo da imaju monoton glas koji teško razumemo.

Čujući ljudi teško razumeju kako je to biti gluv. Misle da gluvi žive u svetu tišine, da ne čuju muziku, govor i druge zvuke oko sebe, što ih navodi da odluče da žive osamljeno, iza zatvorenih vrata. Ipak nije tako. Mnogi gluvi gubitak sluha ne doživljavaju kao manu ili defekt.

Stepen oštećenja sluha je različit kod različitih osoba i ima različit uticaj na njihov život. Zato, u odnosu na stepen oštećenja sluha, govorimo o gluvim i nagluvim osobama.

Ko su gluvi i nagluvi ljudi?

Gluvi su ljudi koji imaju oštećenje sluha veće od 80 dB i govorno sporazumevanje sa njima na osnovu sluha je nemoguće. Oštećenje je tako veliko da iz okoline ne primaju ni jedan zvuk i glas, iako imaju slušni aparat. Onemogućeno im je prirodno učenje govora, a učenje govora im je otežano i činjenicom da su gluvi od rođenja. Takve osobe nisu imale nikakav dodir sa zvukom i govorom i napredak u govoru je spor i otežan. Dosta je lakše ako je osoba izgubila sluh u detinjstvu, a kao dete je naučila da govori.

Nagluvi su ljudi koji imaju oštećenje sluha od 40do 80 dB. I sa njima je govorno sporazumevanje otežano i njihov je govor nerazgovetan. Nagluvi čuju slabije i menja im se prag čujnosti. Nekada lako čuju zvuke i glasove, ali ih teško razumeju. Slušni aparat im lako pomaže, ali ne može da nadoknadi prirodan sluh. Nagluvi ljudi lakše uspostavljaju komunikaciju i sa gluvima i sa čujućima.

Među nama su ustaljeni mnogi nazivi za ljude koji su gluvi i nagluvi, kao što su slušno hendikepirani, slušno oštećeni, gluvonemi, mutavci, gluvaći. Ti izrazi su neprimerni, ružni i ponižavajući.