Sporazumevanje gluvih

Način sporazumevanja gluvih se razlikuje od čujućih.

Sporazumevanje gluvih
Gluvi se međusobno najčešće sporazumevaju u svom jeziku, na primer Srpskom znakovnom jeziku…
Sa čujućima je sporazumevanje otežano. Gluvi čujuće lako odbacuju, ako se ne potrude da govore polako, razgovetno, jednostavno i pravilno. Sa čujućima se lako sporazumevaju preko tumača, pismeno ili govorom.

Pri sporazumevanju sa gluvima, bitno je da smo licem okrenuti ka njima i da između reči ne žvaćemo, ne pušimo i ne prekrivano usta rukama. Lice treba da je osvetljeno i dovoljno prijatno i pažljivo. Dobro je proveriti da li je osoba razumela kontekst.

Za razgovor je najbitniji lični utisak.

Kad želimo da pozovemo gluvu osobu ili joj skrenemo pažnju, obično je uhvatimo za ruku ili lagano potapšemo po ramenu. Ako nemamo mogućnost direktnog kontakta treba proizvesti zvuk koji se prenosi kroz podlogu (udarac nogom o pod, rukom o sto…), ili mahnemo širokim pokretom da bi skrenuli pažnju. U zatvorenoj prostoriji lako možemo privući pažnju gašenjem i paljenjem svetla.