Modelovanje roditelja

Većini roditelja, deca su na prvom mestu i uvek nastojimo da postanemo još bolji svojoj deci.

I svako je na svojoj koži osetio koliko je odgovorno, a ponekad i teško biti u ulozi roditelja.

Osećaj sreće koju mu donose deca, ispunjenost,  često ne mogu opisati samo rečima.

Roditeljstvo se ne uči ni u školama, ni na fakultetima. I dok ovo znamo, znamo i da je rezultat nepredvidiv.

Znanja ove vrste, segmentirana su u raznim knjigama.

Retko možemo da ih nadjemo na jednom mestu.

Činjenica je da preko društvenih mreža i  interneta možemo pročitati  o raznim temama koje nas interesuju, na raznim sajtovima za decu.

Ono što je važno je, da preuzmemo odgovornost i edukujemo se kroz radionice za roditelje, razmenjujući iskustva sa drugim roditeljima, upoznajući  nove metode i alate.

Duboko verujem da svi mi, roditelji želimo da našoj deci olakšamo odrastanje koliko god možemo.

Ukoliko se tome ne posvetimo, neminovno ćemo pratiti model po kome smo mi vaspitavani pre 20-30 godina, jer nam je to jedino što je poznato.

A znamo koliko je daleka prošlost od  20-30 godina, zar ne?!

Mi pratimo I modelujemo naše roditelje, a to možemo dati i kroz sledeći primer :

Ispitivanje u Americi  je pokazalo da medju usvojenom decom, njih 85% su oboleli od istih hroničnih bolesti od kojih su oboleli njihovi roditelji –usvojitelji.

Kada se međutim radi o našoj deci, mi to nazivamo naslednim faktorom.

Američka medicinska asocijalcija u svom istraživanju ovog faktora kaze da 85% zdravstvenih problema nastaje na emotivnom nivou, što ide u prilog ovom pomenutom fenomenu, jer se radi o kopiranim modelima, kao i načinu ponašanja i razmišljanja.

Kako bi bilo da pitate svoju decu za ideje, mišljenja, moguće rezultate?

Kako bi bilo da promenite reč zašto u reč kako?

Pokušajte da ne držite lekcije već da razmenite mišljenja.

Tako će deca znati šta vi mislite, kako se to razlikuje od njihovog mišljenja, a iznad svega osećaće bliskost i biće im lakše da se otvore.

Srećno!

Silvija Marković
NLP Trener