Najčešće greške roditelja beba

Kako odabrati igračke za bebu? Naizgled jednostavna stvar često se pretvori u kupovinu svega što vam se dopadne ili što ste želeli kad ste bili mali. Beba uglavnom dobije puno lepih ali nefunkcionalnih stvari. Igračkama se stimuliše psiho-motorni razvoj i olakšava spontano sazrevanje i učenje. Pored vrteški zakačenih za ogradicu kreveca i muzičkih igračaka za uspaljivanje, bebi je u prvim mesecima potrebna stimulacija zvečkom. Najpogodnija je “bubamara” u crveno-žutoj ili crno-beloj kombinaciji. U prvom mesecu beba je prati pogledom u stranu do 45 stepeni, u drugom i trećem do 90 stepeni da bi krajem trećeg meseca počela da je dodiruje. U četvrtom mesecu kada zvečku u obliku koluta pružimo bebi sa strane ona će je uhvatiti i privući licu, staviće i drugu ruku na nju i strpaće je u usta. Ovo je za bebu izuzetno složeno, zato je važno da joj se da zvečka određenog oblika i pruži na odgovarajući način. Da bi ste znali koje igračke stimulišu razvoj bebe, potrebno je da poznajete njen motorni razvoj.

Beba se ne okreće sa leđa na stomak

Jedan od strahova koji roditelji imaju je da im dete ne padne sa kreveta. Da bi obezbedili da se to ne desi uglavnom drže bebu u rukama, što nekada bude preterano jer je ona u tom položaju pasivna. Kako počinje da se više interesuje za okolni prostor beba postaje aktivnija, tako da se krajem četvrtog meseca u pokušaju da dođe do igračke, skotrlja se na stranu. Ovo je momenat kada je moguće da padne sa kreveta ili stola za povijanje ako je blizu ivice. U narednom mesecu pokušaji da se okrene biće sve češći što pokazuje zrelost deteta i svakako ga treba na to podsticati.

Nekada postoje objektivne prepreke u vidu širokog povoja da se beba okrene sa leđa na stomak, što će negativno uticati na njen motorni razvoj. Ukoliko po savetu lekara treba da ima široki povoj, nije neophodno da to bude sve vreme. U tom slučaju pri svakom prepovijanju neko vreme ostavite bebu samo sa jednokratnom pelenom i stimulišite je na okretanje kako bi njime ovladala.

Prerano postavljanje u sedeći položaj

Komentar ortopeda na ultrazvučnom pregledu kukova sa šest meseci, sve je u redu beba može da sedi, roditelji protumače da dete treba da stave da sedi. Kukovi su u redu, što je dobro ali to nije jedini preduslov za sedenje.

U ovom uzrastu ni jedna beba ne može i ne treba samostalno da sedi. Ako pažljivo pogledate bebu od pet ili šest meseci dok leži na leđima sa podignutim nogama u vis, videćete da ona u stvari sedi (ako sliku zarotirate za 90 stepeni videćete da zauzima sedeći položaj). Kičmeni stub još uvek ne može da održi pravilan uspravan položaj. Podizanjem nogu beba jača sve mišiće koji će joj kasnije omogućiti stabilan sedeći položaj. Ako beba u prvim mesecima pokušava da se podigne napred ili uz malu pomoć zauzima sedeći položaj, obavezno se obratite dečijem fizijatru.

Odustajanje od terapije za korigovanje deformiteta

Tri najzastupljenija deformiteta kod beba na rođenju su problemi u razvoju kukova, tortikolis (krivi vrat) i kriva stopala. Neki od njih se vide odmah, drugi u prvim mesecima života, retko tek kasnije. Većina roditelja ode odmah kada nešto primete ili po preporuci pedijatra kod ortopeda ili fizijatra koji preporuče odgovarajuće terapije. Na žalost dobar deo njih iz raznih razloga, uticaja svojih roditelja, saveta prijatelja koji su imali isti ili sličan problem, popularnih časopisa, lekara kojima deca nisu uža specijalnost ili nekih ličnih razloga, u nekom trenutku prestane sa terapijom. Uglavnom sa argumentima, da se dete više ne muči, proći će to samo od sebe, ispraviće se kad poraste, nemamo vremena da ga vodimo svakog dana na terapiju, daleko nam je, to nas puno košta.