Ostala sam u drugom stanju

Ostala sam u drugom stanju

Osetiš JAK bol u grudima. Ne vidiš ga ali sigurno je od nekud došao, je li?

Saviješ se, i dok pokušavaš da odgonetneš zagonetku, u sinusima osetiš kako se ceo svet sruči na tebe. Toliko se SAMO sruči sa svim svojim zvucima, i mirisima da prosto više ništa ne možeš da podneseš. Oduzme ti snagu da rasuđuješ, oduzme ti volju da tolerišeš, oduzme ti moć da deluješ predano i daje ti samo jedno. Mogućnost da gledaš u sopstvenu utrobu i tamo pronađeš sebe… ili nekog za kim imaš potrebu, bilo kakva da je.

Ostala si u drugom stanju… I nemoj da ideš da kupuješ testove,
i nemoj da paničiš i plašiš se,
i nemoj da taj trenutak skrnaviš… Ne još!

Priroda je sama ušla u tebe, i dala ti Šansu da osetiš svoj život, i šta ti u odnosu na njega valja činiti. Ono što, Ti trebaš da uradiš, je da sedneš i da se setiš, kada si je tačno prizvala i čime si zaslužila da ti dođe.
To su prvi koraci kada “ostaneš” u drugom stanju ma koliko godina imala.
Svi oni koji ti iz bilo kojih razloga stoje na kičmi i zbog kojih ne smeš ni trenutak da živiš
i osetiš se, neka se sklone. Baš tako, Ovako, jednostavno, Za trenutak, Sklone.
Ovo je trenutak kada si, po prvi put, upravo ti, i samo ti, na prvom mestu, i kada odluku donosiš skoro sasvim sama.
Živimo još uvek u vremenima kada je na svakom kraju planete nepoznato isto što i čudno. Izaziva strah i osudu, i neretko bežanje. I tako „ostanemo više same“ nego u drugom stanju.
I nemoj da plačeš, ili plači… Ali nemoj da te boli, ništa. Od danas ne sme ništa da te boli. Od danas misliš samo na sebe, i time učiš druge da ti priđu i izdignu te, iznad svih, jer život postoji.
I nije tačno da je crn i neadekvatan, već ćemo samo malo pristup promeniti:

“Ti, koji u drugom stanju nisi.

Lezi na pod, travu ili gde već… Raširi i ruke i noge i svom snagom pozovi
prirodu da uđe u tebe, sa svim svojim zakonima, mirisima, opasnostima, nežnostima i bojama,
odnosno vibracijama, od kojih mi sami pravimo boje.
Oslušni  svoj mozak u trenucima dok boje meša, razdvaja i kristališe i podstakni ga da ih bude što više.
Probaj da misliš samo na jedno… koliko je lepo, moćno,
žustro i čudesno biti mesto u koje se sliva ceo svet. Sve što je živo i prirodno.
Iako se osećaš uzvišen sve vreme si ustvari samo običan!
Sada umeš da čuješ prirodu,
i koračaš, ležiš i ćutiš, u skladu sa njom”.
Ovakav je bio početak onih koji su postali prvi lekari, onih od kojih su postali prvi filozofi.
Onih od kojih je svet trebao da bude sačinjen ali ih je bilo jako malo…

Recept za izazivanje „veštačkog“ osećaja drugog stanja, toplo preporučujem svima. Posebno onima koji pored sebe imaju bebu u stomaku svoje nedovoljno voljene osobe…>>