Mona-Uskrsnji prvomajski praznici
Naslovna » Trudnoća » Priprema za majčinstvo » Ostala sam u drugom stanju

Ostala sam u drugom stanju

ostala-sam-u-drugom-stanju

Kada pustimo i primimo prirodu u sebe, desiće se da fenomen “drugo stanje” prelazi u prvo,  normalno stanje.
Posle toga ćete znak pitanja staviti iza „OSTATI?“. Savršeno nenormalna u svakodnevnoj terminologiji je upravo reč “OSTATI” a koja se uvek čini jasna i nepolemična.
Koliko je teško naći životnog saputnika, svima je doslovno teško, i svima doslovno treba, i svi ga doslovno traže! Utoliko je još teže kada je on bio samo na momenat, samo tih trenutaka tu…
Kada mi neko ko je u lošim bračnim ili vanbračnim odnosima kaže da je u drugom stanju, već pretpostavljam da je “ostao”…
Ono što mene brine i što im uvek kažem:
„Nije problem što si „ostala“, to se u odnosu na sve dalo očekivati. Ono o čemu bi da pričamo je čin začeća, pošto nije lako začeti!?
Bez obostrane jake volje, i još hiljadu nekih komponenti koje u istom trenutku treba da se spoje baš na tom mestu? Kako objašnjavaš da se baš vama desilo???
Rećiću ti ja, između vas postoji jaka emocija, koja je otišla na suprotnu stranu, negativnu…
I umesto da ponovo ostaneš sama (sa sobom i sa celom vasionom u tebi, i sa čitavom prirodom u svojoj utrobi, srcu, glavi, koje bi da se oslobodiš, sa puno razloga za to, a sa druge strane ti tako paradoksalno prija, I pruža ti sigurnost, i osećanje potrebnosti, i kaže ti da je to ono pravo – Jer jedino NOVI Život u životu ima smisla),

Ti ga pozovi.
Pozovi ga, i objasni mu kako se desi drugo stanje:
U ciklusu od skoro mesec dana postoje samo tri dana koji mogu da budu odlični za začeće, ako ih bude više ili u nenormalno vreme… to znači da želiš dete.
Želiš, ali ni to nije dovoljno!
Uz to i seme mora da ima određene karakteristike koje nisu uvek iste, i koje isključivo zavise
od raspoloženja, volje, i ljubavi drugog… I onda ga pitaj  kako to da se baš vama to desilo?
I zašto se onda osećate kao da ste „ostali sami“ a ne u drugom stanju?

Sa svim suzama, i osmesima, slučajnim pogledima
i prisutnošću u svakoj sitnici koja ti se desi,
i svakim pogledom koji ti se uputi, pitaj. Pitaj ga, i insistiraj.
Doći ćete do rešenja.
Doći ćete do čina kada ste vodili ljubav i do par meseci ili dana ranije.
Doći ćete do nekih istina koje vam ne padaju na pamet i nemate pojma da postoje…
I onda ponovo. Pitaj ga, sve dok ti se ne iskristališe osećaj, i put kojim bi krenula sama,
udvoje ili najbolje, najlakše, najnežnije, najinteligentnije utroje.

Pitaj ga. Koliko stvari na ovom svetu još može da se nauči,
I koliko je život dug da se traći, i koliko mesta još ima u vašem domu za ljubav, i koliko bi moglo još da se napravi,
Izbacujući sve što je već odavno izgubilo sjaj.

Pitaj ga koliko je on sam? A zatim mu reci koliko si ti sama.

Pitaj ga zašto emocija nije iščezla već se pretvorila u negativnu, i odgovorite sebi i drugima, koliko je smešno
Biti a ne biti, i koliko je lakše samo biti. I onda počnite da koračate, pogledom uprtim u samo prva tri dana, pa dve tri nedelje i onda prva tri meseca.
I uvek samo tri meseca. Tri po tri… I tako ceo život, sa smanjenim farovima, Jaka svetla tek ponekad, i na kratko,
Da ne zaslepite slučajnog ili namernog saputnika pa makar bio i u prolazu.
I onda nastavite da volite one sa kojima više niste, ili nećete ni biti. Ceo život može da bude i samo jedan veliki nesporazum.
Ali život treba da bude, i uvek će ga i biti.

Da li ćete u tome učestvovati vi ili neko drugi, odluči sama.

Piše: Snežana Josić Saša

script async src="//pagead2.googlesyndication.com/pagead/js/adsbygoogle.js">

Nema komentara.

Scroll To Top