Porodični pogled na svet

Koja su glavna obeležja tog porodičnog pogleda na svet? Od suštinskog značaja je ono što se naziva hijerarhijom vrednosti, tj. jasna i iskrena svest o tome šta je više a šta manje važno, na primer – zarada ili poziv.

Istinoljubivost
Otvorena, iskrena istinoljubivost jedna je od najdragocenijih osobina koje se stiču u porodičnoj atmosferi. Odsustvo istinoljubivosti kod dece ponekad je izazvano strahom od kažnjavanja i strahom od posledica nekog prestupa. Često se događa da i deca vrlinskih, otvorenih roditelja budu neiskrena u izražavanju svojih osećanja, jer se plaše da neće odgovoriti na visoke roditeljske zahteve.
Roditelji čine veliku grešku kada od dece zahtevaju da osećaju onako kako bi to roditelji želeli. Može se zahtevati očuvanje spoljašnjih pravila discipline ili ispunjenje obaveza, ali se ne može zahtevati da dete bude ganuto onim što mu inače izgleda smešno, da se oduševljava onim što ga ne interesuje ili da voli one koje vole i njegovi roditelji.

Otvorenost
U porodičnom pogledu na svet veoma važna njegova otvorenost prema sredini koja ga okružuje, njegova zainteresovanost za sve. Neke porodice su tako zatvorene u sebe da svet koji ih okružuje – svet nauke, umetnosti, ljudskih odnosa – njima kao da nije interesantan, za njih kao da ne postoji. Međutim, kada mladi članovi ovakvih porodica izađu u svet, i protiv svoje volje osete da one vrednosti, koje su usvojili u porodici, nemaju nikakve veze sa spoljašnjim svetom.

Poslušnost
Veoma važan element porodičnog pogleda na svet je i shvatanje smisla poslušnosti. Odrasli se često žale na neposlušnost dece, ali njihove žalbe uglavnom razotkrivaju nerazumevanje samog smisla poslušnosti. Postoje, zapravo, i razni vidovi poslušnosti. Postoji poslušnost koju moramo da nametnemo detetu radi njegove bezbednosti: “Ne diraj to, opeći ćeš se!” Međutim, kada dete napuni osam ili devet godina, postaje važna drugačija poslušnost – nemoj da učiniš ništa loše čak ni onda kada misliš da te niko ne vidi. Još veća zrelost ispoljava se onda kada dete samo oseti šta je dobro a šta loše, i kad se svesno uzdržava od onog lošeg.

Disciplina
Cilj discipline je da nauči čoveka da vlada sobom, da bude poslušan onome što on sam smatra višim, da postupa onako kao što on smatra da je pravilno, a ne onako kako bi hteo. Ovim duhom unutrašnje discipline trebalo bi da bude proniknut celokupan porodični život, i to roditelji još više nego deca.

U vaspitanju je jako važno da ne pripisujemo isuviše veliki značaj samima sebi, onome što govorimo ili činimo. Potrebno je da same sebe vidimo onakvima kakvi uistinu jesmo – nesavršeni, a ponekad čak i smešni!