Neophodni saveti svim roditeljima dece sa smetnjama u razvoju
- Sloga u porodici gde postoji dete sa autizmom je jako važna kako bi roditelji izdržali pritisak koji stoji pred njima, da uspešno vaspitaju i podižu dete sa autizmom.
- Nema razloga da roditelji optužuju jedan drugog zašto imaju dete sa autizmom. Diskusije o genetskim crtama u porodici su veoma interesantne, međutim, roditelji ne smeju da ih upotrebe u konfliktnim situacijama, jer to ne dovodi ni do kakvog rešenja.
Umesto bezvrednih rasprava koje dovode do neprospavanih noći i razočarenja i dovode u pitanje njihovo strpljenje, roditelji bi trebali da probaju da budu mirni i sabrani i da održavaju raspoloženje na jednom korisnom nivou.
Praktični saveti za roditelje dece sa autizmom
- Dobri odnosi u porodici imaju veoma dobar efekat na dete sa autizmom, delimično jer dete oseća harmoniju u kući i biva srećnije, a delimično što dobri odnosi u porodici olakšavaju praktične situacije, a ostaje i vremena za drugu decu u porodici.
- Autizam kao hendikep čini da jedan deo roditelja izgradi među sobom stabilniji odnos i da baš taj problem uspostavlja bolju relaciju među njima.
- Idealno je ako roditelji mogu da dobiju podršku od stručnih grupa kao što su psiholozi, pedagozi, rehabilitaciono osoblje i da kontakti sa školom i pred-školom budu na dobrom nivou.
- Ako se život prihvati sa jednostavnošću i razumevanjem za situaciju u kojoj su se roditelji našli, onda će i svakodnevni život izgledati sasvim normalno, porodica će da funkcioniše dobro, roditelji će imati vremena i za svoje aktivnosti, moći će da se posvete i drugoj deci, a istovremeno će moći da izgrade blizak odnos sa svojim detetom koje ima autizam.
- Autizam nije hendikep koji se vidi spolja. Po svom fizičkom izgledu se ova deca ne razlikuju od druge. Roditelji često čuju komentare kako njihovo dete nije vaspitano i nalaze se pred dilemom kako da reaguju i odgovore okolini u vezi sa detetovim ponašanjem. Roditelji ne treba da se opterećuju okolinom, treba da ignorišu poglede i komentare spoljne sredine. Podrazumeva se da roditelji treba da izvode svoju decu u park, na igrališta, u šetnju i na sva druga mesta koja su dostupna drugoj deci bez hedikepa.
- Veoma je važno da roditelji rano vaspitavaju dete sa autizmom tako što će ga učiti poželjnom ponašanju među ljudima, kako bi problem njihove različitosti bio prihvaćen od okoline.
- Ni jednom roditelju nije lako da prihvati činjenicu da je baš njegovo dete rođeno sa autizmom, koji obuhvata funkcionalne smetnje i hendikep koji ostaje čitavog života (ali u toku života može doći do poboljšanja unutar simptoma). Roditelj mora da prihvati da dete ima autizam, da izgradi novi stav o životu deteta, kao i nova očekivanja kako će njegovo dete da se razvija. To je bolan proces. Roditelji moraju da se prilagode novonastaloj situaciji i da nade koje su imali ranije o svom detetu neće moći da se ostvare. Od tog trenutka planovi za razvoj deteta moraju da se izmene.
- Ako je moguće, roditelji bi trebali sebe da oslobode odgovornosti za detetov autizam. Energiju treba da štede za što bolje posvećivanje detetu.
- U društvu, unutar grada i opštine, trebalo bi da postoje institucije i stručne grupe koje će da pomognu roditeljima u procesu savladavanja svog razočarenja, osećaja odgovornosti, griže savesti i da krenu u normalan život, uprkos dečijem hendikepu.
- U vreme dok čekaju dijagnozu, roditelji su veoma tužni, nesrećni, uznemireni i misle da je samo njihovo dete sa čudnim ponašanjem, i da ne postoje druga deca sa sličnim problemom. Međutim, kad se postavi dijagnoza i roditelji dođu u kontakt sa drugom decom koja imaju autizam, tada osete olakšanje jer ima i drugih koji imaju decu sa dijagnozom autizma.
Lokalna udruženja za autizam…>>