Prvi susret sa vrtićem

Prvi susret sa vrtićem

Polazak deteta u vrtić ili jasle predstavlja uglavnom prvi izlazak iz porodične sredine, tj. prvo odvajanje od roditelja, prevashodno od majke, na duže vreme. Istovremeno, za dete to može predstavljati i prvi sustet sa većim brojem nepoznatih osoba, kako sa decom tako i sa odraslima.

Često je ovo traumatična situacija koliko za dete, toliko i za roditelje jer je ispunjena strahom od odvajanja i naporima da se dete prilagodi novonastaloj situaciji.

Dolaskom deteta u vaspitnu grupu menja se njegov dotadašnji način življenja, uglavnom mimo njegove volje. Ma kako bila izražena potreba za društvom vršnjaka (obično posle 3. godine), dete u suštini nema potrebu da sigurnost porodičnog okruženja menja za nešto novo i nepoznato. Zato najveći broj dece reaguje plačem ili na neki drugi način protestuje i izražava svoju tugu zbog razdvajanja. Njima je teško da shvate da je vrtić/jasle dobro i bezbedno mesto kao i da će se roditelji vratiti kroz neko vreme. Strah od odvajanja dominira a osećanje napuštenosti ih preplavljuje – manifestacije mogu biti veoma burne i dugotrajne.
Za roditelje je važno da znaju da je izvesna doza straha od odvajanja uobičajena jer je vezanost za porodicu na ranom uzrastu je razvojno uslovljena. Strah od odvajanja ne treba da bude razlog za brigu, mada ga nipošto ne treba zanemariti u procesu privikavanja deteta na kolektiv. On se može sagledavati iz sasvim drugog ugla, odnosno kao pokazatelj da su dete i roditelj razvili kvalitetnu uzajamnu vezu.

Prvi susret sa vrtićem

Mnoga pitanja u ovom periodu nameću se roditeljima: zašto plače, koliko dugo plače, rade li to i druga deca, koliko obično traje adaptacija, šta je može učiniti lakšom, da li da od svega odustanu i pokušaju ponovo nakon izvesnog vremena, da li je “baka-servis” bolje rešenje…

Sasvim je sigurno da se medicinske sestre u jaslama ili vaspitači u vrtićima bolje snalaze u ovakvim situacijama zato što su stručno osposobljeni da razumeju dete i da mu pomognu i zato što je adaptacija dece očekivani proces posebno u septembru mesecu za koji se prave posebni planovi, osmišljavaju aktivnosti kako bi se dete što bezbolnije odvojilo od roditelja i što pre naviklo na kolektiv. Ali, pomoć je potrebna i roditeljima i oni je zaista očekuju od osoba kojima poveravaju svoje dete. Zato treba iskoristiti sve raspoložive načine komunikacije sa porodicom (panoi, blagovremeno organizovani sastanci sa roditeljima novoupisane dece, osmišljeni kutak za roditelje, individualni razgovori itd.) i roditeljima predočiti moguće teškoće i načine njihovog prevazilaženja.

Šta savetovati roditeljima…>>