Psihički razvoj beba

Oko petnaestog meseca života, bebice koje već pomalo hodaju, izgovaraju reči, uveliko se smeju i igraju, ulaze u “NE” fazu. Ovo je faza koja će ukućanima zagorčavati život i do suza nasmejati goste. Ljupko malo stvorenje tako odsečno i samouvereno izgovori “ne” stavljajući na znanje svima da je to “ne” apsolutno i nepromenjivo. Ovo “ne” nije puko ponavljanje reči koje je dete čulo bezbroj puta u životu, već “ne” koje zaista znači “NE”.

“Ne” faza je treći organizator psihičkih funkcija, a kroz nju se dete uči da sagledava granice, ali i da drugima pokaže da ono ima svoje, sopstvene granice. U ovoj fazi dete ne samo da će odbijati da učini šta se od njega traži, već će upravo raditi suprotno, tek da proveri do koje granice može da ide.

Ova faza traje do dve, dve i po godine života i, ma koliko se činila nepodnošljivom, ona je normalna i neophodna faza u životu svakog čoveka. Za roditelje je ovde veoma važno da budu strpljivi i dosledni. Pe nego i sami kažu “ne” detetu, bolje da se preispitaju da li zaista čvrsto stoje iza tog svog “ne” i da mu lepo objasne zašto nešto ne može. Kada se za jednu istu stvar čas kaže “da”, čas “ne”, ili ako otac kaže “da” a majka “ne”, to samo može da zbuni dete.

Objašnjavanje, doslednost i saglasnost zlatno su pravilo za roditelje dece u ovom uzrastu.
Nemoguće je od deteta očekivati da sve zabrane razume kao odrastao čovek i sa nekim zabranama bolje je sačekati. Dete, recimo, ne shvata zašto ne treba da dira tehničke uređaje i stoga je bolje uređaje držati van njihovog domašaja, kao i druge stvari, poput skupocenih vaza, lampi itd.

Tokom ove faze deca su zrela da ovladaju veštinom korišćenja noše. Pri učenju deteta da koristi nošu potrebno je veliko strpljenje, razumevanje i taktičnost. Ukoliko učenje ne ide baš najbolje, bolje je da se odgodi za koji mesec nego da se prave greške poput kažnjavanja, batinanja, vređanja itd. Ovakve greške mogu da ostave velike posledice po psihičko zdravlje deteta.

Posle ove faze, dete ulazi u tzv. fazu ogledala. Ono je tada ovladalo zamenicom “ja” i tačno zna da je koristi kada govori o sebi. Do tada je dete o sebi govorilo kao o trećem licu i koristilo je svoje ime, npr. “Miša se kupa”. Sada umesto Miša kaže: “Ja se kupam”. Ovo je faza sticanja integriteta i individualnosti.

Dete je ličnost svesna sebe, svojih potreba, želja, namera. Ono zna šta hoće da jede, a šta neće, šta hoće da obuče, a šta ne, gde želi da ide, a gde ne. Ima boje i oblike koje voli i lepo zna da kaže koju igračku želi da ima.

spec. dr Vesna Vuković dečiji psihijatar, psihoterapeut