Roditelj nije čudotvorac i neke bebeće muke ne može sasvim da otkloni, ali je dovoljno što može svojom pažnjom i nežnošću da ih olakša.
Kada je reč o fiziološkom razvoju beba, roditelji uglavnom obraćaju pažnju. Pamte datum prohodavanja, sećaju se slatkog puzanja i prvih pokušaja oslanjanja na nogice. Ali, jednako važne su i faze psihičkog sazrevanja.
Kada je reč o psihičkom razvoju beba, neophodno je odmah raskinuti sa starom zabludom da deca na svet dolaze kao prazne table koje postepeno treba ispisivati utiscima, slikama, doživljajima, a potom iskustvom, znanjem i osećanjima.
Istina je zapravo suprotna – bebe dolaze na svet pune iskustava i sećanja iz svog boravka u maminom stomaku. Za tih devet meseci života pre rođenja bebe su doživele brojna iskustva. Čule su mamin smeh, zapamtile boju očevog glasa, uživale u otkucajima majčinog srca, preživljavale njene strahove i strepnje po pitanju ishoda porođaja, ali i mnoge druge. Osetile su toplinu ruke spuštene na stomak i još mnogo, mnogo toga.
Psihički razvoj beba, baš kao i fiziološki, prolazi kroz nekoliko faza koje su neophodne, kako za bebu tako i za roditelje koji, prateći sve faze razvoja, razumevaju šta se s bebom događa, koje su njene potrebe.