Samostalno letovanje

Ako je tinejdžer već imao iskustva odvajanja odlaskom kod bake i deke ili sa sportskim klubom, biće mnogo lakše. Umesto zabrana tipa “nemoj”, važnije je u najkraćim crtama, uz jasna i kratka upustva, popričati o zamkama letnjeg odmora i načinima prevazilaženja tih situacija (šta ako se drug napije a hoće na plažu, ako se ostane bez para pred kraj odmora, ako ga pokradu, ako bude u središtu tuče, ako ga/je nepoznati pozovu na čamac, u kola i slično).

Ne treba trošiti reči i razvodnjavati priču o zdravom sunčanju i slično, to već zna. Važno je podvući prioritete: Bez dovođenje u opasnost sebe i društva sa kojim ide. Bitno je precizirati dogovor o javljanju (“Sve je ok” je minimum, a po potrebi i duže).

Važno je da roditelj proceni da li je zrlost deteta u skladu sa njegovim godinama. Prvo veće odvajanje je stres za sve, ali je za tinejdžera i uživanje.

Za razliku od tzv. primarne scene u kojo je dete posmatrač i na svoj specifičan način obrađuje eksplicitno ispoljavanje strasti roditelja, skovala sam termin “sekundarna scena” u kojoj se roditelj suočava sa odrastanjem deteta i njegovom seksualnošću, što može aktivirati razne kontratransfere.

Inače, privremeno odvajanje od dece tokom odmora mnogi roditelji doživljavaju kao “sindrom praznog gnezda”. Posle početnog tugovanja mogu sagledati prednosti takvih aranžmana (imaće više vremena za sebe jer nisu samo roditelji već i supružnici).

Jasna Bulajić-Stepanović
psiholog-psihoterapeut
psiholog Mense Srbije