Sigurnost dece u najmlađem uzrastu

Život je pun opasnosti za decu – šiljati, uski predmeti, rasklimatan nameštaj, česme sa vrućom vodom, lonci i peći, prometne ulice. Odrasli su naučili da izađu na kraj sa opasnim okruženjem. Oprezno ponašanje je naša druga priroda.
Ali, odrasli lako zaboravljaju da deca ne doživljavaju svet na njihov način. Da bismo svoje dete zaštitili od mnogih opasnosti u kući i van kuće, trebalo bi da svet sagledavamo iz dečje perspektive.

Sigurnost dece u najmlađem uzrastu

Očuvanje sigurnosti dece je zadatak koji zahteva veliku odgovornost i puno vremena. Povrede su vodeći uzrok smrti dece u uzrastu od 1 do 3 godine. One se obično nazivaju “nesrećnim slučajevima”, jer izgleda da se “dešavaju slučajno” i da se “ne mogu izbeći”. Ipak, znamo da se ne radi o slučajnim događajima. Ovi događaji se dešavaju po određenoj šemi. Onda kada shvatimo tu šemu, možemo preduzeti korake za sprečavanje velikog broja nesreća.

U razmišljanju o povredama kod dece važno je razmotriti tri faktora – faktore koji su vezani za dete; predmete koji uzrokuju povredu i okruženje u kome se povreda desila. Za roditelje je važno da imaju na umu sve ove faktore.

Uzrast ima presudnu ulogu u definisanju potrebe za «nadgledanjem» deteta. U svakoj fazi razvoja deteta treba identifikovati rizike i ono što se može učiniti da bi se ti rizici otklonili. Na primer, kako dete raste treba se zapitati: koliko daleko ono može da ode i koliko brzo može tamo da stigne? Koju visinu ono može dosegnuti? Koji su mu predmeti atraktivni/interesantni? Šta to može uraditi danas, a nije moglo juče?

Deca između 6 i 8 meseci ne razumeju uvek značenje reči «ne». Čak i kada im dvadeset puta kažemo da nešto ne diraju, ona se u času stvore na zabranjenom mestu. U tom uzrastu memorija deteta nije dovoljno razvijena da bi se ono setilo ranijih upozorenja. Dete testira i re-testira realnost, što je u tom uzrastu normalan način učenja.

Dvogodišnja deca su takođe izložena riziku, jer njihove fizičke veštine prevazilaze njihovu sposobnost da razumeju ishode. Detetov osećaj za opasnost nije dovoljno jak da bi ga zaustavio u istraživanju nečega što mu je trenutno interesantno. Čak i stvari koje su izvan vidnog polja, kao što su donja polica ispod lavaboa i ormarić sa lekovima, bivaju interesantne deci.

Sa povredama deteta često su udruženi sledeći faktori…>>