Srpske železnice kroz istoriju

Železnički saobraćaj javlja se početkom 19. veka. Od tada se, zahvaljujući upornosti pronalazača, naglo razvija i menja sliku sveta i način života ljudi. Vrtoglavi uspeh koji je železnica ostvarila u 19. veku tesno je povezan sa industrijskom revolucojom i sa potrebom za ostvarivanjem što većeg profita. Naime, bez obzira na troškove izgradnje jedne železničke linije (pruge), železnica je bila 50% jeftinija od prevoza kočijama.

Deset godina kasnije Džordž Stivensen (George Stephenson) konstruisao je parnu lokomotivu koja je odgovarala zahtevima železnice. Na probnoj vožnji 25.07.1814. lokomotiva je, na jednom koloseku u rudniku, povukla teret mase 30 tona brzinom od 6 km/č. Iste godine u Srbiji, posle propasti Prvog srpskog ustanka, izbija Hadži-Prodanova buna. Godinu dana kasnije izbija i Drugi srpski ustanak predvođen knezom Milošem Obrenovićem.

Septembra 1825. godine otvorena je prva pruga na relaciji Stokton-Darlington (Stockton – Darlington) dužine 19 km. Prvim vozom koji je prošao ovom prugom upravljao je sam Stivensen, a voz je povukao 12 teretnih kola i 22 kola sa putnicima, ukupne mase 90 tona brzinom od 18 km/č. Smatra se da od ovog događaja 1825. godine započinje istorija železnice. U to doba u Srbiji se odigrala Đakova buna protiv Miloša Obrenovića, osnivača nove srpske države.

Ubrzo zatim železničke pruge se grade u Francuskoj, Kanadi i Irskoj, a SAD započinju izgradnju dvokolosečne pruge.

Železnica je promenila dotadašnji način života, pružajući ljudima pogodnosti koje ranije nisu imali. Pruga je povezala velike industrijske centre, što je dovelo do mnogo veće i brže razmene dobara jer su se troškovi prevoza drastično smanjili. Pored toga putovanja su postala mnogo brža, udobnija i bezbednija, tako da ljudi mnogo više počinju da putuju do primorskih gradića na odmor, a u razvijenijim evropskim gradovima postaju popularna vikend putovanja.

Od prvih dana železnice postojale su dve ili čak tri klase (razreda), što je omogućilo i siromašnima da putuju. Tako nešto je pre pojave železnice bilo nezamislivo. Takođe, gradovi su dobijali jeftiniju hranu, jer su farmeri železnicom na mnogo lakši, brži i jeftiniji način dovozili svoju robu. Gradovi koji su se nalazili duboko u unutrašnjosti po prvi put su svakodnevno snabdevani svežom ribom. Za vrlo kratko vreme železnica je u potpunosti promenila način života ljudi. Gradovi i mesta kroz koje je prolazila pruga/železnica doživljavali su ekonomski procvat.

Srpske železnice kroz istoriju…>>