Šta kada nas deca lažu?

Na pitanje da li deca treba da lažu svoje roditelje Petar (10 godina) je rekao:
“Treba da ih laže ako su roditelji loši pa dete ima potrebu da ih slaže. Ali, ako su roditelji dobri, onda ni dete nema potrebu i neće ih ni lagati.”

1. Kako da prepoznamo kad deca pokušaju da sakriju od nas lošu ocenu, nestašluk u školi, da su nas slagala da im treba novac za nešto u školi (časopis ili slično), a potom kupe nešto što nema veze sa školom?
Najlakše je prepozanti da deca nešto skrivaju kada izbegavaju kontakt očima ili se povlače u svoju sobu, ili su neraspoložena i ne žele da pričaju sa nama o tome. Roditelj skoro po pravilu može osetiti kada ga dete laže samo je potrebno da na njega obrati pažnju.

2. Koji su to sitni znaci koji ih odaju?
Povlačenje, nerapoloženje, skretanje pogleda.

3. Da li treba reagovati ili samo u tajnosti ispitati o čemu se radi?
Naravno da trebamo reagovati. Jer smo mi kao roditelji iskreno i autentično zainteresovani za našu decu i interesuje nas sve što se njima dešava. To, naravno ne znači da deca treba da znaju kada im roditelji kradom pogledaju šta imaju po džepovima, ili šta pišu po sveskama, mobilnim telefonima ili šta im se nalazi u sobi.
To spada u neophodnu kontrolu roditelja nad decom. Roditelji su dužni to da rade ali je apsolutno sve to povezano sa daljim dešavanjima nakon tih ”akcija”. Ono što je roditeljska dužnost i obaveza jeste zaštita i briga za dete. Tako da ako se nešto ”interesantno” i nađe u dečijem rancu to ne treba da bude razlog za ismejavanje deteta (“Znam ko ti je simpatija…”) ili za kažnjavanje deteta (slaba ocena…) Već to treba da nam bude znak da naše dete ima neke potrebe za koje, plaši se, nećemo imati razumevanja, pa zato krije od nas. Ili ima neke potrebe za koje mi nemamo ”sluha” i ne uspevamo da objasnimo detetu kako mi vidimo stvari, da dete čuje i dobije šansu da upozna naš sistem vrednosti. Ili ne uspevamo da čujemo da detetu treba pomoć ili podrška da neke stvari lakše prebrodi i prevaziđe.

Šta kada nas deca lažu?…>>