Sve o bebinoj vodenoj postelji – plodovoj vodi

Sve o bebinoj vodenoj postelji – plodovoj vodi

Beba se u maminom stomaku razvija zahvaljujući plodovoj vodi iz koje dobija sve što joj je potrebno – toplinu, zaštitu i maksimalnu udobnost tokom devet meseci. Zahvaljujući ispitivanju plodove vode može se proceniti i zdravlje bebe dok je još u stomaku.

Napredne metode i tehnologija koje su danas dostupne u medicini olakšavaju praćenje trudnoće i razvijanje bebe, a pomoću 4D ultrazvuka buduća mama može da vidi kako se njena beba smeje, kako spava, zeva ili se pomera. Osim toga, danas je moguće preko plodove vode doći do informacija o tome kako se beba razvija, da li postoji rizik od nekih problema ili poteškoća tokom trudnoće i slično.

Oplođena jajna ćelija se smešta u matericu koja je štiti od svih spoljnih uticaja. Sledeći “sloj” zaštite je posteljica koja obezbeđuje hranu i kiseonik, a na nju se nadovezuje vodenjak koji počinje da se puni vodom čim se formira pupčana vrpca. Na ovaj način “izgrađeno” je mesto za bebu koja će se u ovom vodenom okruženju dalje razvijati.

Plodova voda – sastav

Plodova voda je providna tečnost u kojoj se nalaze oljuštene ćelije bebine kože, zaštitne masnoće koje izlučuju lojne žlezde a koje su zadužene da štite bebinu kožu od uticaja vode, zatim belančevine, ugljeni hidrati, minerali, hormoni, supstance koje uzrokuju kontrakcije materice i deluju na zgrušavanje krvi, znakovi kompatibilnosti Ph faktora sa majkom, urin i druge materije koje mogu dati mnogo informacija o zdravlju i razviju bebe u majčinom stomaku.

Količina plodove vode

U toku jednog dana se stvori između 400 i 1.000ml plodove vode, a ukupna količina zavisi od veličine ploda i perioda trudnoće u kom se žena nalazi. Za regulaciju plodove vode zadužena je posteljica, ali i sama beba – koja svakog dana proguta određenu količinu plodove vode koju kasnije njeni bubrezi prerađuju i izlučuju.

Ipak, postoji način da se odredi da li postoji previše ili premalo plodove vode, što takođe može da ukazuje na određene probleme u trudnoći.

Višak plodove vode naziva se polihidramnija i ona ukazuje na komplikacije koje se obično pojavljuju između 21. i 37. nedelje trudnoće, a često su povezane sa dijabetesom ili hemolitičkom anemijom kod majke, lošim radom bebinih bubrega, ali i višeplodnom trudnoćom kod koje u amnionskoj kesi (vodenjaku) jednog ploda ima više, a u drugoj manje plodove vode.

Kada dođe do viška plodove vode materica vrši dodatni pritisak na okolne organe, pa trudnica može teže disati, može osećati slabost, mogu joj oticati noge, a česta je i usporena cirkulacija krvi, bol i težina u želucu. Previše plodove vode takođe otežava osluškivanje bebinog srčanog ritma, a s obzirom na to da ima više mesta za pomeranje, često bebe u tim slučajevima ne zauzmu dobar položaj, pa dolazi do težeg porođaja.

Manjak plodove vode se naziva oligohidramnija i povezuje se sa nepravilnim radom bebinih bubrega i mokraćnih puteva, što znači da beba ograničeno ili uopšte ne izlučuje urin u plodovu vodu. Zbog nedostatka prostora beba se nedovoljno pokreće što može dovesti do usporenog ili otežanog razvoja skeleta. Do manjka plodove vode može dovesti problem sa posteljicom: pošto je ova tečnost delom proizvod majčinog krvotoka, logično je da se njena količina smanjuje ukoliko je cirkulacija krvi kroz posteljicu slaba.

I manjak i višak plodove vode mogu biti znak prevremenog porođaja, zbog čega je potrebno da trudnica bude pod stalnim nadzorom lekara.

Još sličnih tekstova pročitajte OVDE