Sveti Kiril i Metodije

Sveti Kiril i Metodije Ravnoapostolni

Srpska pravoslavna crkva danas obeležava Dan slovenskih prosvetitelja, Ćirila i Metodija, a mi koristimo ovaj praznik kako bismo vas podsetili na početke slovenske pismenosti.

Sveti Kiril i Metodije Ravnoapostolni

Braća rođena, rodom iz Soluna, od roditelja znamenitih i bogatih, Lava i Marije.

Stariji brat Metodije kao oficir provede deset godina među Slovenima (makedonskim) i tako nauči slovenski jezik. Po tom se Metodije udalji u goru Olimp i predade monašom podvigu. Tu mu se pridruži docnije i Kiril (Konstantin).

No kada hazarski car Kagan potraži od cara Mihaila propovednike vere Hristove, tada po zapovesti carevoj ova dva brata budu pronađeni i poslati među Hazare. Ubedivši Kagana u veru Hristovu, oni ga krstiše sa velikim brojem njegovih doglavnika i još većim brojem naroda. Posle izvesnog vremena oni se vrate u Carigrad, gde sastave azbuku slovensku od trideset osam slova, i počnu prevoditi crkvene knjige s grčkog na slovenski.

Na poziv kneza Rastislava odu u Moravsku, gde veru blagočestivu rasprostreše i utvrdiše, a knjige umnožiše i dadoše ih sveštenicima, da uče omladinu. Na poziv pape odu u Rim, gde se Kiril razbole i umre 14. februara 869. godine. Tada se Metodije vrati u Moravsku i potrudi se do smrti na utvrđenju vere Hristove među Slovenima. Po njegovoj smrti – a on se upokoji u Gospodu 6. aprila 885. godine – učenici njegovi, petočislenici, sa svetim Klimentom kao episkopom na čelu, pređoše Dunav i spustiše se na jug, u Makedoniju, gde, iz Ohrida, produžiše među Slovenima posao, započeti Kirilom i Metodijem na severu.

Kod Rusa, Ukrajinaca, Bugara, Makedonaca, Slovaka i Čeha, dan Svetih Ćirila i Metodija obeležava se kao Dan slovenske pismenosti i kulture – u Češkoj i Slovačkoj 5. jula, a kod pravoslavnih naroda obeležavaju se 24. maja.