Silazak Svetog Duha na apostole

Silazak Svetog Duha na Apostole, DUHOVI, Trojica, praznik koji predstavlja rođendan hrišćanske Crkve; a praznuje se 50. dan posle hrišćanske Pashe (Vaskrsa), pa se zove i Pedesetnica (grč. Πεντηκοστή). Ovaj hrišćanski praznik odgovara jevrejskom prazniku Pedesetnice, koji se svetkovao kao Praznik sedmica (nedelja) ili Praznik žetvi (2 Moj 34,32), isto u 50. dan posle Pashe. U hrišćanskoj Crkvi na Pedesetnicu svetkuje se spomen na Silazak Svetog Duha na Apostole.

Silazak Svetog Duha na apostole

Pedeseti dan posle Vaskrsa Gospoda našega Isusa Hrista, deseti dan posle Spasovdana, naša Crkva slavi Duhove ili Svetu Trojicu.

Na taj način Gospod je poslao apostole da propovedaju veru hrišćansku po celom svetu.

Tako se ispuni ono što je Isus svojim učenicima pred odlazak na nebo obećao.

Sila Svetog Duha odmah je počela da dejestvuje, jer je Petar vatrenom rečju pridobio toga dana tri hiljade ljudi za Hristovu nauku.

Silaskom Svetog Duha na apostole završeno je osnivanje crkve Hristove ili carstva Božijeg na zemlji od Gospoda Isusa Hrista. Od toga momenta crkva Hristova je počela da živi punim životom i da raste, primanjem k sebi drugih duša. Tako da se ovaj praznik smatra i rođendanom Crkve Hristove.

Silazak Svetog Duha na apostole

U spomen ovog važnog i znamenitog dogaćaja, silaska Svetog Duha na apostole i u čast Svete Trojice, Boga u tri lica, a posebno u čast Svetog Duha, slavi crkva praznik koji se zove Pedesetnica, jer se slavi u pedeseti dan posle Pashe – Vaskrsa, kada su Judeji salvili svoju Pedesetnicu. S toga ovaj praznik ima tri naziva: Trojice, Silazak Svetog Duha naapostole ( Duhovi ) i Pedesetnica.

Cela služba Pedesetnice je veoma svečana i uzvišena, u kojoj se pesnički iznosi učenje o Svetom Duhu. Na sam dan Pedesetnice, na bogosluženju se zajedno sa sv. Liturgijom odmah vezuje večernje, koje je posvećeno Svetom Duhu i sadrži moljenje da se kao na dan darovanja Svetog Duha apostolima u nama obnovi blagodat Svetog Duha, radi ukrepljenja u bogougodnom životu. Ova moljenja, zbog usrdnosti, uznose se uz klečanje i pletenje venaca.

Običaj je da se na ovaj praznik u naše hramove i domove unosi osvećena zelena trava i ceće, svakako po ugledu na straozavetni jevrejski običaj o prazniku ” sedmica” , pošto je Duh Sveti sišao na apostole na ovaj jevrejski praznik. Zelenilo obnavlja prirodu, a Duh Sveti obnavlja duše naše kao i celokupno biće.

Posle svete Liturgije služi se Molitva, Priziv Svetom Duhu, na kojoj se kleči i pletu se venci od trave i cveća. Ti venčići se nose kući i stavljaju pored ikone i kandila na zid. Praznik Svete Trojice uvek se slavi u nedelju.

Običaji

Ovaj praznik se povezuje i ca starim vremenima, kada se slavio praznik žetve, radosti i ljubavi. Deset devojaka obuku se i okite lepo, pa zađu od kuće do kuće, a među njima je jedna kralj, jedna kraljica, jedna barjaktar, a ostale su dvorkinje. Držeći jatagane obavijene peškirima, igraju i pevaju pesme ο ženidbi, udaji, prosidbi, srećnom sastanku, radosti oko dece.

Trojice se slave kao veliki praznik u Šumadiji. Tog dana išle su mnogim selima krstonoše.