Usekovanje glave svetog Jovana Krstitelja

Svetom Jovanu Krstitelju posvećeno je šest praznika u toku godine. Na današnji dan (29. avgust po starom, odnosno 11. septembar po novom kalendaru), crkva obnavlja uspomenu na mučeničku smrt Hristovog Preteče. Preteča je onaj koji hita ispred nekoga da bi objavio vest o njegovom dolasku i to je jedno od imena ovog sveca. Sasvim opravdano, jer je ceo život Sv. Jovana, od začeća do telesne smrti, predstavljao neprekidno svedočenje da je Isus zaista Bog i Sin Božji.

Usekovanje glave svetog Jovana Krstitelja
Irod Antipa, sin staroga Iroda, ubice mladenaca Vitlejemskih u vreme rođenja Gospoda Isusa, beše gospodar Galileje u vreme propovedi Jovana Krstitelja. Beše taj Irod ženjen ćerkom nekoga arabskog kneza Arete. No Irod, zli izdanak od zloga korena, otera svoju zakonitu ženu i nezakonito uze sebi za sožitelnicu Irodijadu, ženu svoga brata Filipa, koji beše još u životu. Protiv ovog bezakonja usta Jovan Krstitelj i silno izobliči Iroda. Irod ga baci u tamnicu. Za vreme jednoga pira u svom dvoru u Sevastiji Galilejskoj igraše pred gostima Salomija, ćerka Irodijadina i Filipova. I pijani Irod, zanesen tom igrom, obeća igračici dati što god bude od njega iskala, ma to bilo i polovina carstva. Nagovorena od svoje majke Salomija zaiska glavu Jovana Krstitelja. Irod naredi te Jovana posekoše u tamnici i doneše glavu njegovu na tanjiru. Učenici Jovanovi noću uzeše telo svoga učitelja i česno sahraniše, a Irodijada izbode iglom jezik Jovanov, pa glavu zakopa na neko nečisto mesto. Ali ubrzo postiže Božja kazna ovu grupu zlotvora. Knez Areta, da opere čast svoje ćerke, udari s vojskom na Iroda i potuče ga do noge. Poraženi Irod bi osuđen od kesara rimskog Kaligule na progonstvo najpre u Galiju a po tom u Španiju. Kao izgnanci Irod i Irodijada živeše u bedi i poniženju, dok se zemlja ne otvori i ne proguta ih. A Salomija pogibe zlom smrću na reci Sikorisu (Suli). Smrt svetog Jovana dogodila se pred Pashu, a praznovanje 29. avgusta – 11. septembra ustanovljeno je zbog toga što je toga dana osvećena crkva, koju podigoše na grobu njegovom u Sevastiji car Konstantin i carica Jelena. U tu crkvu položene su i mošti učenika Jovanovih: Jeliseja i Avdije.

Kao i svaki veliki praznik, Usekovanje (“usekovanje” znači odsecanje) je u kalendaru upisano crvenim slovom. Usto je datum i uokviren, što znači da se toga dana neizostavno posti.