Uvodi se Internacionalna diploma za niške gimnazijalce

 

Gimnazija “Svetozar Marković” jedna je od tri državne škole u Srbiji koje će, uz podršku resornog ministrarstva, ući u program Internacionalne diplome.

Međunarodni program koji nudi takvu diplomu u svetu postoji od 1968. godine, a u našoj zemlji postoji uglavnom u privatnim školama.

Za ovaj program je karakteristično to što se nastava odvija po međunarodnom školskom program, na engleskom jeziku, a završava polaganjem ispita u završnoj godini.

Najvažnije je što će učenici sa ovom diplomom imati pravo da konkurišu za univerzitete u celom svetu, među njima i za one najprestižnije.

Takođe, ovaj program koji bi učenici Gimnazije „Svetozar Marković“ za koju godinu imali na raspolaganju, u skladu je sa zahtevima tržišta rada, najavili su u naučnoj emisiji NTV-a u ovoj niškoj školi.

Gimnazijski programi u svetu

Sistemi obrazovanja u svetu veoma se razlikuju i nisu svi međusobno kompatibilni. Izdvojićemo kvalifikacije koje su najšire prihvaćene u svetu i kod nas najpopularnije.

Internacionalni bakalaureat je obrazovni program osmišljen u Švaj­carskoj 1968. sa ciljem da premosti razlike među pro­gra­mi­ma u Evropi i Americi.

Prihvatilo ga je nekoliko hiljada škola u 145 zemalja širom sveta. Veoma je zahtevan, ali je i najšire prihvaćen na univer­zitetima.

Visok broj poena (preko 40) otvara vrata najselektivnijih univerziteta. Završna faza traje dve godine i poklapa se sa našim trećim i četvrtim razredom gimnazije.

Obavezni predmeti su engleski jezik i književnost, matematika, strani jezik, jedan društveni, jedan prirodni, jedan izborni predmet i logika (Theory of Knowledge).

IB diploma stiče se polaganjem završnih ispita koji se eksterno ocenjuju, nastava je na engleskom jeziku, ali može biti i na francuskom.

GCSE i A-levels su tradicionalni dvo­godišnji britanski gimnazijski programi.

GCSE (General Certificate of Secondary Education) je paralelan sa prva dva razreda naše gimnazije. Uči se šest do osam predmeta, engleski i matematika su obavezni, a ostali se biraju po izboru u za­vis­nosti da li želite društveno ili pri­rodno usmerenje.

A-levels (Advanced Levels) se poklapa sa našim trećim i čet­v­r­tim razredom gimnazije.

U prvoj godini programa se bira od tri do pet predmeta i na kraju godine se polaže eksterni ispit AS-level (Advanced Standard Level).

U drugoj godini programa bira se tri predmeta, oni naj­ambiciozniji i najtalentovaniji mogu da pokušaju i četiri. Učenici pred­mete slobodno biraju u skladu sa svojim budućim studijama.

Nastava je na engleskom jeziku, a završni ispiti se eksterno ocenjuju.

AQA engleski bakalaureat je novi dvo­godišnji gimnazijski program (poslednja dva razreda gimnazije) koji programski ujedinjuje tradicionalni britanski A-levels i švajcarski Internacio­nalni bakalaureat kao vodeće gimnazijske programe u svetu za pripremu za univerzitetske studije.

Nastavni program je isti kao kod A-levels s tim što je upotpunjen logikom (Critical Thinking), pro­jektnim zadatkom iz glavnog predmeta i dodatnim aktivnostima (sport­ske, umetničke ili društveno koristan rad, zavisno od sklonosti i talenta).

Preporučuje se ambicioznim đacima kao priprema za upis na studije u Velikoj Britaniji iz oblasti medicine, veterine, stomatologije, prava, en­gleskog jezika i književnosti… a posebno za upis na univerzitete u Oks­fordu i Kembridžu.

Nastava je na engleskom jeziku, a završni ispiti se eksterno ocenjuju.

 

Američka gimnazijska diploma (High School Diploma) je kvalifi­kacija koja se dobija po završetku četvorogodišnje američke gimna­zi­je, koja se po broju školskih go­dina pok­lapa sa našim progra­mom, pa se može upisati u bilo koji razred.

U Evropi postoje mno­ge privatne škole koje rade po am­­er­i­čkom programu.

Go­di­š­nje se izučava šest do devet pred­meta – za diplomu su obavezni eng­leski i književnost, matematika, jed­an društveni i jedan prirodni pred­met, američka istorija i umetnost ili sport.

Pored standardne nastave gde se diploma stiče na osnovu prosečnih razrednih ocena, nudi se i moguć­nost pohađanja 3 do 5 predmeta na višem nivou AP (Advanced Place­ment) uz polaganje završnog eksternog ispita.

Uspešnim polaganjem 5 AP ispita se stiče AP diploma koju uvažavaju svi svetski univerziteti.

AP program je namenjen ambicioznim đacima kao uslov za upis na državne evropske ili prestižne američke univerzitete. Nastava je na engleskom jeziku. 

Kanadska gimnazijska diploma je prihvaćena svuda u svetu i stiče se širom Kanade posle 4 godine školovanja (razredi 9 – 12), osim Kvebeka gde se posle trogodišnje gimnazije mora doraditi još godina ili dve da bi se upisale studije.

Kanadsko obrazovanje je izuzetno kvalitetno i cenjeno svuda u svetu, a uslovi za rad koje nude škole, kako privatne tako i državne, su izvanredni. Iz tog razloga kanadske gimnazijalce prihvataju svi univerziteti.

U zavisnosti od provincije, neke škole primaju učenike direktno u završni 12. razred, a neke zahtevaju boravak u kanadskoj školi od najmanje godinu i po dana da bi se stekla diploma (upis u drugo polugođe našeg trećeg razreda).

Broj predmeta po godinama kreće se od 8 do 10, što podrazumeva obavezne (engleski jezik i književnost, matematika, strani jezik, društveni i prirodni predmet), i izborne predmete (robotika, biznis, turizam, kulinarstvo…).

Maturska diploma se stiče uspešnim polaganjem završnih ispita iz svih predmeta.

Nastava je na engleskom ili francuskom jeziku, zavisno od provincije, a može biti i dvojezična. 

Francuski bakalaureat je kvalifikacija koja se stiče po završetku liceja u Francuskoj i uslov je za upis na fakultet. Licej traje tri godine i para­lelan je sa završne tri godine naše gimnazije.

U toku godine se uči deset predmeta, a moguće je birati iz­me­đu tri smera – društvenog, prirodnog i ekonomskog.

Baka­laureat se polaže u dva dela, na kraju trećeg i četvrtog razreda, pa je poželjno pohađati školu u Fran­cuskoj dve godine.

Moguće je upisati i samo završni razred i polagati sve ispite na kraju, ali je ovo izbor samo za ambiciozne đake.

Nastava je na francuskom je­ziku, a završni ispiti se eks­terno ocenjuju.