Velika Gospojina

U Gornjoj Pčinji misle da je važnije držati se posta pred Veliku Gospojinu nego pred bilo koji drugi praznik, pa čak i Vaskrs. Iz ovog kraja je i priča o ljudima koji su mrsili na ovaj post, pa su krenuli na izvor da se napiju vode. Kako su prišli izvoru, voda se zacrvene i pojavi se Bogorodica. Svi padoše na kolena, a ona reče neka ovog puta samo osede i tako se opamete.

Zaštitnica je svega živog na zemaljskoj kugli, a posebno porodilja i majki. One se u slučaju preke potrebe prvo obraćaju Majci Bogorodici. Njena ikona se nalazi u svakoj kući verujućih Srba. Veruje se da malo sastrugane boje sa njene ikone ili freske ako se popije može pomoći kod mnogih ženskih bolesti.

Od ovog dana počinju dani koji se zovu Međednevice ili Međugospojinci i traju sve do Male Gospojine koja se slavi 21. septembra po novom kalendaru. Veruje se da ubrano bilje i trave u ove dane imaju izuzetno lekovita svojstva. Tih dana se po planinama razmile travari koji beru lekovite trave za zimske rezerve. Mnogi prve ubrane trave nose na blagosiljanje u crkvu.

Po celoj Srbiji se održavaju vašari i narodni sabori. Jedan sa najdužom tradicijom je u Beogradu, kod ženskog manastira u Rakovici. Slavi se kao Krsna slava.

Veliku Gospojinu, koja proslavlja spomen završetka zemaljskog života Presvete Bogorodice, deo vernika slavi kao svoju krsnu slavu. Kao esnafsku slavu obeležavaju je užari u leskovačkom i platnari u niškom kraju.

Velika Gospojina je hrišćanski praznik na koji se ne radi, već vernici provode dan u prirodi, obično kraj izvora na kojom se umivaju pre sunca.

Prema jednom predanju, Bogorodica je živela 60 godina,prema drugom umrla je sa 72, ali je svakako nadživela svog sina i kao svedok mnogih slavnih događaja, nastavila njegovu misiju.

Uspenije Presvete Bogorodice…>>