Svake godine, 28. avgusta, po novom kalendaru se proslavlja Uspenije Presvete Bogorodice, jer je to dan kada se Majka Božija, majka Isusa Hrista, uspela na nebo. Obeležavanje Uspenja Presvete Bogorodice, je ustanovljeno u doba cara Mavrikija 528. godine. Čitavog života obilazila je sveta mesta koja su je podsećala na sina. Najčešće Golgotu, Vitlejem i goru Jeleonsku. Bila je u Antiohiji u poseti svetom Ignjatiju Bogonoscu. Posetila je vaskrslog Lazara, bila kod episkopa Kiparskog i oplovila je oko Svete Gore. Bogorodica je zaštitnica Svete Gore i posvećeni su joj mnogi manastiri i crkve. Velika je svetica i zato je narod zove Velika gospođa ili Gospojina. Na ovaj dan se završava dvonedeljni, strogi post.
Pravoslavni kanoni nalažu da se Uspenje Bogorodice slika na zapadnim zidovima pravoslavnih manastira, a u Žiči koja je zadužbina Nemanjića s početka 13. veka, freska Uspenja predstavlja Hrista koji, zagledan u telo Bogorodice na odru, u naručju drži njenu novorođenu dušu.