Veliki petak

Veliki petak

Manipulacija narodom
Veliki petak svedoči kako se narodnim masama može lako manipulisati. Velika ljubav prema Hristu, za samo nekoliko dana, preokrenula se u ubilačku mržnju. To svedoči koliko je apsurdna latinska sentenca da je “Glas naroda – glas Božji”. Relativnost suda “javnog mnjenja” najviše se pokazuje na Veliki petak. Lucidni Volter s pravom se zapitao: “Koliko budala je potrebno da bi se napravilo javno mnjenje?”

Rimski izvori svedoče da je Pilat bio tipičan Rimljanin koji nije mnogo mario za Jevreje koje je smatrao fanaticima čije česte verske pobune remete “harmoniju” života Rimske imperije.
Nakon Hristovog pogubljenja vraćen je u Rim odakle je potom prognan u južnu Francusku, gde se ubio. Uoči smrti, rekao je: “Žrtvi onoj na krstu ja sam vinovnik… Onaj što je umro na Golgoti bio je veliki čovek i zaista poslan od Boga” i skočio s visoke stene u provaliju. U južnoj Francuskoj, kod grada Bijena, na levoj obali reke Rone, nedaleko od mesta gde je Pilat izvršio samoubistvo, postoji, po svojoj formi, čudan spomenik na koji i danas meštani ukazuju da je spomenik Pontija Pilata, sudije Hristovog. U blizini grada je brdo koje se zove Pilatovo. To je mesto gde je izvršio samoubistvo.

Za izdajnika Judu predanje kaže da je on, videvši strašnu smrt Hristovu, bacio srebrnjake i obesio se. Međutim, drvo se savilo i on je neko vreme bio živ. Bog je, veruju hrišćani, hteo da ga još malo održi u životu za pokajanje ili sramotu. Tlo na kome je ispustio dušu ostalo je nenaseljeno jer se od smrada nije moglo proći pored tog mesta.

Veliki petak

Pilat najpoznatiji oportunista u istoriji
Uz škrte i nepouzdane istorijske izvore koji o Pilatu govore kao o okrutnom i tvrdoglavom čoveku, postoji i blaža novozavetna priča. Očigledno svestan nevinosti Hrista, Pilat je nekoliko puta odbijao da izrekne osudu govoreći da ne vidi nikakve krivice. Ipak, podlegao je ucenama uticajnih jevrejskih starešina i osudio Isusa na smrt. Naredio je i da se na krstu napiše: “Isus Nazarećanin, kralj judejski” ne bi li se dodatno narugao podanicima nakon čega je od krivice za Isusovu smrt oprao ruke, postavši verovatno najslavniji oportunista u istoriji civilizacije.

Irod Antipa, carski namesnik Galileje i Pereje koji je, prema novozavetnom predanju, učestvovao u osudi Hrista, takođe je završio u teškim mukama. Pao je u nemilost rimskog imperatora Kaligule i nakon šest godina od vaskrsenja Hristovog bio proteran u Lugdunum – današnji Lion (Francuska), odakle je prebegao u Španiju. Umro je u progonstvu u najcrnjoj bedi i u najljućim mukama.

Što se tiče sudbine Jerusalima, ovaj grad je 70. godine posle Hristovog raspeća zauzeo rimski vojskovoda Vespazijan Tit. Do temelja je razorio grad i znameniti Jerusalimski hram.
Ruševine je posuo solju, a na gradska vrata postavio sliku svinje – nečiste životinje kod Jevreja. Obistinilo se, prema hrišćanskom verovanju, Isusovo proročanstvo da “od Jerusalima neće ostati ni kamen na kamenu“.