Veliki petak

Veliki petak je neodvojiv od najvećeg hrišćanskog praznika Vaskrsa.

Raspeće Hristovo, kaže predanje, desilo se u devet sati ujutru na brdu Golgota u Jerusalimu, a poslednje njegove reči bile su upućene upravo onima koji su ga razapeli.

Veliki petak je neodvojiv od najvećeg hrišćanskog praznika Vaskrsa. To je dan kada je sin Božji, Isus Hristos razapet na krst na brdu zvanom Golgota, što znači “lobanja”, sa još dva razbojnika nakon što ga je prethodne večeri izdao sledbenik Juda. Optužile su ga jevrejske starešine, a Pontije Pilat, rimski namesnik, doneo je presudu dok je isti onaj narod koji je samo pet dana pre raspeća dočekao Isusa Hrista u Jerusalimu oduševljenim povicima: “Osana!” (na jevrejskom: “Slava mu! Živeo!”), zaveden od svojih verskih i političkih vođa, sada vikao: “Raspni ga, raspni!” Premda ih je Pilat opomenuo da on ne nalazi krivice na Hristu i da će oni biti odgovorni za njegovu smrt, masa je uzvikivala: “Krv njegova na nas i na decu našu.”

Bio je položen na krst, a potom su mu proboli ruke i noge klinovima. Potom je krst uzdignut uspravno, a vojnici su bacali kocku kome će pripasti Isusove stvari i podrugivali mu se rečima: “Ako si car judejski, siđi sa krsta i spasi se”. Kad su Isusa prikovali na krst, staviše mu trnov venac na glavu, a iznad zakucaše daščicu s natpisom Isus Nazarećanin, car Judejski, kao krivicu zbog koje mu je presuđeno.

Raspeće se dogodilo u devet sati ujutru na brdu Golgota u Jerusalimu, a poslednje reči Hristove na krstu bile su oproštaj onima koji su ga razapeli: “Bože, oprosti im, jer ne znaju šta rade”.

Na Veliki petak se ne peva, ne veseli se, a od Velikog četvrtka do Uskrsa (nedelje) kada je, po verovanju, Isus vaskrsao, ne zvone crkvena zvona jer su ona u pravoslavnoj crkvi znak radosti, nego se vreme bogosluženja i oglašenja umrlih najavljuje drvenim klepalom.

Spasli obraz ljudskom rodu…>>