Vrbica

Vrbica ili Lazareva subota, praznik je posvećen sećanju na vaskrsenje Lazara i ulazak Hrista u Jerusalim. Slavi se uvek subotom, u šestoj nedelji posta i označava početak velikih Vaskršnjih praznika.

Vrbica

Po čitavoj Srbiji, deca nekada, a i danas na Vrbicu, svečano obučena i okićena zvončićima i sa vrbovim grančicama odlaze u crkvu, gde se u porti proslavlja radosno ovaj dečiji praznik uoči Hristovog Vaskrsenja.

Prvi u nizu Uskršnjih praznika je Lazareva subota. Njime se, osam dana pre Vaskrsa, slavi čudo Lazarevog vaskrsnuća.

U hramovima se tada održava večernje bogosluženje. U crkvu se unose tek olistale vrbove grančice (zbog čega je ovaj praznik poznat i kao Vrbica) koje se, osveštane, dele narodu da bi, na kraju, zauzele svoje mesto u kući pored ikone i kandila. Posle toga, kreće trokratni ophod oko hrama (tri puta se obiđe oko hrama) uz pevanje tropara Lazareve subote.

U povorci uvek bude najviše dece jer ovo je, pre svega, njihov praznik. Dočekavši radosno Hrista pri ulasku u Jerusalim (Cveti) zaslužila su svoju bitnu ulogu jaganjaca ovog duhovnog pastira, zvonce, pa i to novo odelo koje je običaj da na taj dan dobiju.  Deca, noseći zelene grančice u znak pobede pozdravljaju Hrista kao pobedioca smrti! Zato se kaže “Sredio se k’o za vrbicu”.

Običaji…>>