Zašto deca treba da se igraju glinom

Čovek se rađa sa neznatnim iskustvom o svetu u koji dolazi i nasleđem od predaka, koje treba da se razvije.

Zanimljiv je podatak da beba još u majčinoj utrobi gleda, čuje i već od nekoliko meseci prima taktilne draži (dodir) preko maminog stomaka. Posrednim putem prima i signale maminog raspoloženja. Otuda je opravdano što se u nekim sredinama trudnica ne sme ljutito ni pogledati.

Potencijal – kako po pitanju fizičkog i kognitivnog razvoja (kognicija – saznavanje), kao i emocija – razvija se kroz iskustvo, tj. aktiviranje.
Kakav ćemo odnos prema svetu imati, da li je on svet dobrote ili patnje i nerazumevanja, zavisi od naklonosti i pažnje najbližih osoba koji su uz njega u prvim godinama života. Tada se udaraju temelji ličnosti.

Kako to dete ispituje svet i uči o odnosima u njemu i razvija svoje saznajne sposobnosti?
To čini IGROM, koja je za njega veoma ozbiljan posao, i u kom je neumorno. Njegove igre su različite zavisno i od uzrasta, ali maštovite i neophodne za psihofizički razvoj. Tu je, prvo hvatanje i bacanje predmeta, a onda građenje kao i rušenje, na putu do stvaranja oblikovanjem pogodnim materijalima kao što su: testo, plastelin i glina.

Testo je materijal do koga se lako dolazi, i koji detetu daje mogućnost da oponaša mamu ili baku u kuhinji. Postupno dete prelazi na glinu koja je veoma privlačan materijal za igru – svojom prirodom, bogatstvom boja i mogućnosti.

Najveći broj takvih sinapsi ostvaruje upravo aktivnost prstiju, i akomodacija oka tj. zadržavanje pažnje na aktivnosti ruku. Ovaj podatak potvrđuje značajnost modelovanja i oblikovanja gline i sličnih materijala u kognitivnom, i ne samo kognitivnom, razvoju deteta.

Glina je…>>