Zašto je margarin loš?

Najčešći uzrok umiranja u našoj zemlji su bolesti srca – svaki lekar će vam reći da je reč o epidemiji. Njihov strahoviti porast dešava se uporedo i istovremeno sa porastom korišćenja margarina u ishrani, nakon Drugog svetskog rata.

Na Zapadu, svest o štetnosti transmasnih kiselina je sve jača; samim tim se osnažuje i pritisak na proizvođače industrijske hrane da prestanu da dodaju margarin u hranu. Nažalost, zbog ogromnih profita koje ovaj štetni sastojak donosi, ta borba veoma slabo uspeva. Najveći ustupak na koji je industrija pristala je to da na proizvodima deklarišu količinu transmasnih kiselina.

Treba reći i ovo: pored margarina, transmasne kiseline se u velikim količinama pojavljuju i u hrani koja se priprema u fritezi, kao što su pomfrit i razne druge đakonije nastale potapanjem u fritezu. Pored toga, transmasne kiseline su prisutne u mnogim drugim posnim proizvodima – supama iz kesice i kocke, popularnoj kafi 3 u 1, posnoj zameni za mleko u kafi, posnom šlagu, nekim vrstama čokolade za kuvanje, zamrznutim štapićima od ribe ili morskih plodova…

Praktični saveti roditeljima za izbegavanje transmasnih kiselina u ishrani:
Izbegavajte proizvode od lisnatog testa (pogačice, žu-žu, posne kroasane, i sl.). Mame, ako prilikom pripremanja slatkiša i torti ne možete bez margarina, uzmite meki margarin, on sadrži šest puta manje transmasnoća. Ako poželite da se zasladite, uzmite crnu čokoladu – pored toga što je bez transmasnoća, bogata je antioksidantima, ili alvu – takođe izvanredno korisnu namirnicu na bazi susama.