Zašto je margarin loš?

Margarin je nastao početkom XX veka otkrićem postupka hidrogenizacije prirodnih ulja. Stekao je veliku popularnost kao jeftina zamena za maslac, ali ubrzo su proizvođači hrane otkrili njegovo važno svojstvo: margarin pomaže da industrijski upakovana hrana ostane ispravna daleko duže nego bilo koja prirodna masnoća. Pritom, namirnice kojima je dodat margarin dobijaju i neke druge poželjne osobine – sjaj, čvrstinu, prijatan ukus koji dugo traje.

Zbog svega toga, margarin je preplavio svet, ušavši u sastav velike većine industrijski proizvedenih namirnica, počevši od one najosnovnije – hleba. Osim hleba, margarin je prisutan u velikim količinama u lisnatom testu i praktično svim pekarskim proizvodima, keksu, napolitankama, krekerima, slanim štapićima, čipsu…

Pročitajte sastojke hrane koju kupujete. Ako na deklaraciji piše „hidrogenizovane biljne masnoće“, „stvrdnute biljne masnoće“ ili samo „biljne masnoće“, to znači margarin.

Zašto je margarin loš?

Njegovi osnovni sastojci, transmasne kiseline, nastaju tako što se prirodni sastojci jestivih ulja – nezasićene i zasićene masne kiseline – sjedinjuju sa dodatnim atomima vodonika. Na taj način dobijaju se potpuno neprirodna jedinjenja koja naš organizam nema čime da rastvori. Da stvar bude gora, ova jedinjenja se teško izbacuju iz naših tela. Umesto toga, talože se na čovekovim krvnim sudovima i stvaraju čvrste naslage koje lagano zaustavljaju normalan krvotok. Upravo transmasne kiseline, pored toga što su prvooptužene za neobjašnjivo gojenje, glavni su izazivači bolesti krvnih sudova i srca, uključujući i srčane i moždane udare.

Najčešći uzrok umiranja u našoj zemlji su bolesti srca…>>