Na severnoj zemljinoj polulopti danas je došla zima. Za stanovnike južne hemisfere u isto vreme počeće leto.
Zima je najhladnije godišnje doba koje počinje 21. decembra, a završava 20. marta. Zimi dani traju kraće od noći, a priroda je u skladu s niskim temperaturama uspavana.
Sunčevi zraci zimi padaju pod većim uglom, čime se konstantna energija koju dotična polulopta dobija od Sunca deli na veću površinu, što zajedno s većim putem kroz atmosferu koji ta toplina treba da pređe daje rezultat – manje primljene toplote po jedinici površine, i nižu temperaturu, tj. zimu.
Zima je jedno od godišnjih doba, koje po konvenciji na severnoj Zemljinoj polulopti traje deo decembra, ceo januar, februar i deo marta, a na južnoj Zemljinoj polulopti deo juna, ceo jul, avgust i deo septembra.
Na dan početka zime, takozvanu kratkodnevnicu (zimski solsticij), koja obično pada oko 21. decembra, noć je najduža, a obdanica najkraća.
Zima će trajati do 20. marta, kada počinje proleće.
Na severnoj zemljinoj polulopti danas u 11.44 počinje kalendarska zima. Za stanovnike južne hemisfere u isto vreme počeće leto.
U mnogim delovima sveta, zima se povezuje sa snegom. Takav je slučaj i kod nas.
Kako je u prirodi?
Biljke se umire i okićene snegom i ledom čekaju proleće. Životinje otežano preživljavaju zbog nedostatka hrane. Da bi što lakše prebrodile ovaj period, pojedine vrste životinja, dolaskom zime, padaju u stanje hibernacije, zimski san.
Zimi slavimo Novu godinu i Božić. Ta praznična atmosfera daje posebnu draž ovom godišnjem dobu. Daje novu šansu za zbližavanje roditelja i dece u toplini porodičnog doma.
Počinje zimski raspust. Deca željno iščekuju sneg i unapred se raduju igrama na snegu. Sankaju se, klizaju, grudvaju, prave Sneška belića. Odlaze na planine i skijaju sa roditeljima. Snežna belina je svuda prisutna. Sve se umiri, utihne… Čuje se samo dečija graja. Ima li šta lepše?
Dolazi zima. Osluškujmo prirodu. Od nje možemo mnogo naučiti.