Izuzetno je važno da odrasli (roditelji, profesori, staratelji, treneri…) koji su u kontaktu s detetom s hiperaktivnim poremećajem/poremećajem pažnje međusobno sarađuju te razumeju dete, pruže mu pomoć i podršku kako bi mu olakšali funkcionisanje na način da mu osiguraju rutinu, strukturalnu predvidljivost. Prilikom obraćanja hiperaktivnom detetu s nekom molbom ili zahtevom važno je uspostaviti kontakt očima, kako bi usmerili detetovu pažnju i davati mu jednostavna, sažeta i razumljiva uputstva kako bi dete moglo zaključiti šta se od njega očekuje. Važno je odrediti pravila ponašanja uz jasan dogovor o odnosu nagrada i sankcija. Hiperaktivnom detetu posledice njegovog ponašanja moraju biti predvidljive, konzistentne i jasne te povratne informacije o njegovom ponašanju, pogotovo pozitivne (pohvale) moraju biti česte. Ukoliko dete ne dobije pozitivnu pažnju, ono će se potruditi da svojim ponašanjem privuče negativnu pažnju. Zato je bitno detetovo neadekvatno ponašanje, ukoliko ne dovodi do fizičkog ugrožavanja deteta, ignorisati kad god je moguće jer ako dete ne dobije pažnju i ako nepoželjno ponašanje nije potkrepljeno, verojatno je da se ono više neće pojavljivati.