Lazareva subota
Poslednja nedelja Hristovog života na zemlji, zove se Strašna sedmica. To je nedelja najveće slave i poslednjeg, najvećeg stradanja Gospodnjeg. Njeno obeležavanje počinje praznikom koji se zove Lazareva subota.
Hristos se, u vreme kada je Lazar umro, nalazio daleko od Jerusalima.
U subotu je Hristos došao u Vitaniju, gde je pre četiri dana umro Lazar, brat Marte i Marije, koje su kao i njihov pokojni brat, bile Hristove sledbenice i čvrsto verovale da je on Hristos, sin Božji, koji je došao u svet.
Sestre su tugovale i kad su videle Hrista rekle su da njihov brat ne bi umro da je Hristos bio tu. Isusu Hristu je bilo žao Lazara, zaplakao se i tražio da ga odvedu do njegovog groba.
Kad su stigli tamo, Isus je rekao da grob otvore. (U to vreme su u Judeji pokojnici sahranjivani u kamenim pećinama). Marta je kazala da su prošla četiri dana od kada je njen brat umro i da već zaudara, ali je Hristos, ne obazirući se na to, tražio da se grob otvori. Prišli su ljudi i pomakli veliku stenu kojom je ulaz u pećinu bio zatvoren. Hristos je podigao ruke k nebu i usrdno se pomolio Ocu, a onda je pozvao Lazara: