Vreme je apstraktan pojam i zato je deci u uzrastu od četiri-pet godina teško da nauče da gledaju na sat.
Decu najčešće zbunjuje i to što brojanje počinje od nule, a ne od jedinice, što sat ima 60 minuta, dok se kod svih ostalih brojanja kao glavna jedinica koristi 10 ili 100. Da bi mu sve to postalo jasnije, igrajte sa njim jednostavnu igru.
Zamislite određenu radnju i onda tražite od deteta da proceni koliko ona traje.
Na primer, pitajte ga koliko traje crveno svetlo na semaforu, šišanje, kupovina u samoposluzi, putovanje na more…
Uzmite nekoliko listova papira i na svakom nacrtajte po jedan časovnik: prvi neka pokazuje sedam sati (kad dete ustaje), drugi pola osam (vreme kad kreće u vrtić ili školu), treći dva (kad ruča) i tako redom do spavanja. Poređajte ove listove na zid, sleva nadesno. Kad dođe vreme za kupanje, skrenite detetu pažnju na odgovarajući časovnik. Tako će brzo da zapamti položaj kazaljki na nacrtanim časovnicima. Napravite sat od kartona i zatražite od deteta da malu kazaljku stavi na dvojku, a veliku na 12, pa mu kažite: “Sada je dva ujutru. Šta ti radiš u to vreme?”
Kad dete odgovori, nastavite igru tako što ćete pomerati kazaljke i postavljati odgovarajuća pitanja.
O događajima i planovima govorite u vremenskim terminima. Na primer: “Ovo treba da se kuva oko tri minuta, pa imaš vremena da namažeš puter na hleb.” Neka vam dete pomogne kad programirate kuhinjski tajmer ili budilnik. Na prehrambenim proizvodima nađite rok trajanja i razgovarajte o tome koliko dana preostaje da se namirnica potroši. Objasnite mu koliko je vremena potrebno da se nešto skuva i zamolite ga da vas podseti da proverite ono što ste ostavili na šporetu da se kuva.
Uz ove male trikove vaš mališan će lako i jednostavno savladati ovu, za njega vrlo komplikovanu, veštinu.