Noćne more događaju se kada su deca u REM fazi sna, odnosno kada sanjaju. Vaše dete može da se probudi znajući da je ružno sanjalo i u mogućnosti je da vam opiše svoju noćnu moru.
S druge strane, noćni strahovi se događaju tokom najdubljih faza sna na početku sna, odnosno na početku večeri. Dete koje proživljava noćni teror može se probuditi vičući i mlatarajući rukama i verovatno ni ne prepoznaje roditelja. “Tokom noćnog terora, vaše dete zapravo nije budno i neće ga se sećati sledećeg dana”, govori Vicki Dawson, osnivačica The Children’s Sleep Charity, centra za medicinu spavanja i dodaje kako ovaj poremećaj spavanja pogađa oko pet posto dece i da je uobičajeniji kod dečaka.
Čega se deca najviše boje? Najčešći strahovi po dobi i kako im pomoći
Strah kod dece zavisi od nekoliko faktora – doba deteta, i fazi rasta u kojoj se nalazi.
Strah je prirodna emocija i reakcija koja nastaje opažanjem ili očekivanjem stvarne ili zamišljene opasnosti. Iako smo svesni da je strah očekivana i prirodna emocija, koja ima svoju svrhu, vrlo često smo u situaciji da ne znamo šta uraditi s njim. Kako se teško nosimo sa svojim strahovima, tako je roditeljima još težda se nose sa strahom kod svog deteta.
“Razvoj dečjeg straha ima svoje zakonitosti. Odrastanjem deca razvijaju svoje sposobnosti razumevanja i shvatanja sveta pa u skladu s tim, deca shvate neke stvari, ali ne do kraja. U takvom ‘međuprostoru’ ponekad nastaju strahovi“, objašnjava psihološkinja Sandra Barboš.
Temeljna je detetova potreba da mu odrasla osoba u koju ima poverenja bude blizu, jer mu to daje sigurnost. Ova potreba je posebno izražena u situacijama koje su mu nepoznate, na primer kada se pojavi neka nova osoba ili prilikom dolaska na novo mesto.
Koristan kao i svaka druga emocija
“U prvih nekoliko godina dete stiče osećaj sigurnosti u svoje sposobnosti i okolinu koja ga okružuje. To čini istražujući, ali uvek u svojoj ‘sigurnoj zoni’ koja se povećava kako dete raste i razvija se. Vrlo je važno potsticati istraživanje – malo po malo, korak po korak“, kaže psihološkinja Sandra Borbaš.
Strah sam po sebi nije loš, on je koristan kao i svaka druga emocija i štiti nas u mnogim situacijama. “Nikada nemojte reći detetu da se nema čega bojati, jer da se nema čega bojati, ne bi se bojalo. Od straha će se odučiti postupno i potrebno je jako puno strpljenja za to“, savetuje psihološkinja Sandra Barboš.
Međutim, ako vidite da određeni strah paralizira vaše dete i ne dopušta mu normalan život i ispunjavanje svakodnevnih obaveza, potrebno je javiti se stručnjaku.
Noćne more su uobičajene kod dece u uzrastu od tri do šest godina i većina dece ih preraste iako čak i kao odrasli možemo često ružno da sanjamo. Noćne more se uglavnom pojavljuju u ranim jutarnjim satima, kada su deca u ‘lakšoj’ fazi sna. Vaše dete će najverovatnije biti uznemireno i tužno kada se probudi te se može, ali i ne mora sećati o čemu je tačno sanjalo.