Veština upravljanja željama – kako podneti osujećenost želje, a kada uživati u njenom ostvarenju – uči se u detinjstvu. Malo dete ima želje, ali nema i moć da ih ispuni. U tome zavisi od svojih roditelja. I zato dete, kada vidi nešto što mu se sviđa, od roditelja traži da mu ispune želju, da mu nešto kupe. Reakcija roditelja je presudna za učenje deteta kako sa svojim željama.
Oni roditelji koji moraju da ispune svaku želju svog deteta, nikada ga neće naučiti da obuzda svoje želje. Posledica će biti da kada ono odraste, neće moći sebe da kontroliše. Slično je i sa zanemarenim detetom ili detetom iz veoma siromašne porodice koje zbog nemaštine nije ni bilo u prilici da samo osujećuje sopstvene želje. Da bi neko dete naučilo da upravlja svojim željama potrebno mu je iskustvo da može da ostvari ono što želi, ali da na kraju to ipak ne učini. Kontrolu svojih želja najbolje nauče ona deca koju roditelji uče skromnosti i štedljivosti. Njihova buduća finansijska sudbina će biti najbolja.
Deca moraju da imaju džeparac da bi naučila da upravljaju vlastitim novcem i željama. Od toga kako tada štede i troše, zavisiće njihova finansijska budućnost, a u tome je presudan stav roditelja.
Još sličnih tekstova pročitajte OVDE
Zoran Milivojević
Hvala sajtu: www.politika.rs