Štediša ili rasipnik?

Biti dobar roditelj, veliki je izazov, ali se nekada i sami zapitamo kako je zapravo ispravno učiti svoje dete. Da li mu ubacivati u glavu uverenja nas odraslih ili ga pustiti da sam sve shvata na svom putu odrastanja?

Letos sam imala priliku da se veoma iznenadim kada sam sa nepoznatog broja telefona na Viberu, dobila sliku svoje dece, iz dvorišta naše porodične kuće van Beograda, gde su bili sa bakom. Nasmejana lica moje dece i nepoznatog mladića i poruka koja je glasila „ Zadovoljni kupac“. Nakon toga srećni glas mog tada sedmogodišnjeg sina, koji kaže „Mama, šalji još starih igračaka za prodaju. Odlično nam ide!!“

• Woow! Kakva ideja! Naša deca su čudo!

Naravno da sam momentalno pozvala baku da se raspitam o poreklu nepoznatog čoveka, načinu prodaje i svim detaljima, i dobila info da su moja deca ( tada 7 i 3 godine) napravila štand za prodaju i izazvali velike simpatije kod lokalnog stanovništva, i da su ljudi i koji nisu nameravali, svraćali da po nešto kupe i podrže njihovu prodaju.

Već od „malih nogu“ decu treba upoznati sa novcem, čemu on služi, i kako se ophoditi prema njemu i šta znači štedeti. Poslati ih u prodavnicu, da kupe nešto, i da znaju koliko nešto košta, da li imaju kusur, itd. Decu ne treba štedeti i sklanjati od takvih stvari, naturati im da budu mali dugi niz godina.

Na taj način detetu omogućavamo da shvati kolika je vrednost novca u zamenu za neki drugi proizvod, prilikom kupovine, šta je skuplje a šta jeftinije, i kako postaju odgovorniji, da li žele da svoj ušteđeni novac pretvore u drugu valutu, jer je ona stabilnija, uloži ili investira u nešto njemu interesantno, i kako to da ostvari.

Model rasipnik

Rasipnički pristup trošenja novca svakako nije dobar model, jer deca ne trebaju da misle da je u svakom momentu sve za njih dostupno i može da se kupi i obezbedi, kao da im se ispuni svaka želja. Tu se gube sva merila vrednosti i dobijamo obesne, večito nezadovoljne ličnosti. Kako lestvica prohteva kod takve dece vremenom raste, na kraju ne bi bili zadovoljni ni da im kupite i avion.

Veliki broj rođenih sa „zlatnom kašičicom“, danas su ne tako uzorni primerci mladih ljudi, a sve im je omogućeno, i njihovi se roditelji danas pitaju „Gde smo pogrešili?“

Odgovor je jednostavan. Nisu se morali truditi, sve im je omogućeno pa su izgubili želju i entuzijazam za uspehom. Stara indijska poslovica kaže: „Bog daje hranu svim pticama, ali im je ne baca u gnezdo.“

Model štediša

Naučiti dete da bude štediša – prava je stvar!

Biti štediša i naučiti svoje dete tome, veliki je uspeh.

• Upamtite da ste Vi uzor, deca sve vide i “upijaju” pa i to kakav je Vaš odnos prema novcu
• Decu treba motivisati. Nedeljni džeparac za ispunjene kućne obaveze, dobra je motivacija. Poslovi uvek trebaju biti primereni uzrastu deteta. Pored toga, dobro je dati mogućnost još veće ( ekstra ) zarade na dodatnim – “naprednijim” kućnim poslovima. Wow, kako rade!!!
• Reći detetu zbog čega je dobro štedeti i odvajati novac i onda sebi ispuniti neku još veću želju, koja nije bila moguća sa manje novca
• Pokazati deci da Vi već uveliko odvajate sredstva za njegovo školovanje
• Objasniti detetu da stan u kome živite ste kupili na kredit i objasniti mu šta to znači. Deca poštuju i cene trud.
• Kada ona sve ovo shvate, još ste veći heroji za njih!!!

Još sličnih tekstiva možete pročitati OVDE