Pričajte sa bebom

Malu kao što jeste, prirodno je da bebu staru svega nekoliko meseci smatrate “nesposobnom” da razume stvari. Iz tog razloga, lako je bakama, dekama i rođacima, koji imaju iskustva, da govore mladim majkama “da budu tihe” i “da ne uznemiravaju bebu”.

Pričajte sa bebom.
Bebi je mamin glas već poznat: smiruje je kada joj govori slatke reči, pa je beba u stanju da razlikuje takve tonove od ritmova uznemirenosti koje majka emituje kada je nervozna ili ljuta. Jednom rečju, čak i pre dolaska na svet, za bebu glas njene majke je, pre svega, povezan sa osećanjima. Isto se odnosi i na period posle rođenja. Pričati bebi tiho i nežno je stoga najbolji način da se zadovolji njena potreba za bezbrižnošću i da joj se privuče pažnja. I vremenom, malo po malo, slušanjem će detetu biti lakše da nauči da govori.

Kada treba da pričate bebi?
Uvek, u svakom trenutku, čak i kada je logično da ona ne može da odgovori, čak i kada mirno spava u krevecu i kada
je ne interesuje sta se dešava okolo. Naravno, majci koja je navikla da komunicira sa odraslima i da dobija odgovor,
situacija se može učiniti čudnom i može steći utisak da vodi monolog.

Međutim, sasvim je suprotno: beba na svoj način vodi dijalog sa onim ko joj priča. Kada na trenutak zaćutite, beba će okrenuti glavu prema vama da vidi da li ste još uvek tu. Ako ponovo počnete da pričate, reagovaće osmehom, gugutanjem i mahanjem ručicama: to su pokazatelji da joj se dopada slušanje glasa i da to voli više od tišine.

Pričajte sa bebom…>>