Verujte, kada postanu stariji, biće vam drago što ste od prvog dana postavljali pitanja.
Pitate se, sada, zašto?
Odgovor je vrlo lak – kroz njihove priče o drugovima, dešavanjima u učionici, školi, odnosima koje ima sa drugima, mišljenju o drugima, dobijate prikaz vremena kada dete nije sa vama, a dete u vama vidi odličnog slušaoca. Ova navika donosi rasterećenje i manju brigu kada vaš prvak ode u više razrede, uplovi u vode puberteta… I dalje će pričati (bar veći deo) onoga što se dešava oko njega, a tada ćete biti zahvalni sebi što ste od prvog dana škole imali strpljenja da pitate i slušate one sve pojedinosti jednog školskog dana (Marija je imala plavu mašnu na haljini; Janko je rekao da njegov tata zna da vozi brod; za užinu je bilo parče hleba ovoooliko debelo i puno paštete pa nisam mogao da sve pojedem; Laza je jurio Acu pa su pali i učiteljica ih je oboje kaznila; U sali za fizičko ima crna rupa na podu, Nemam ništa za domaći samo 23. stranu iz matematike i da prepišem ovu pesmicu, obojim sličicu za engleski, uleteo je vrabac kroz prozor učionice pa smo ga jurili, pa je Jovana pala i preko nje ja, ali nisam plakala, Slavica ima istu gumicu i svesku kao ja, onaj iz drugog razreda…, učiteljica ima šareni lančić, Maja je stalno tužna, Petar se uvek šutira kada igramo fudbal… i tako u nedogled.