Pisanje se takođe brzo razvija tokom vrtićkog uzrasta. Deca nastavljaju da koriste raznolike pisane oblike koji su se kasnije razvili, stvaraju veze slova za pisane poruke bez obzira na zvukove koji predstavljaju slova.
Kako deca postaju konvencionalni čitači prolaze kroz različite periode razvoja u nastojanju sa postanu što uspešniji čitači.
U drugom razredu postaju prelazni čitači. Mogu da čitaju nepoznati tekst s više nezavisnosti za razliku od ranih čitača. Koriste značenje, gramatička i znakovna oponašanja puno više. Mogu da prepoznaju veliki broj često korištenih reči i koriste slike ograničeno dok čitaju.
U trećem razredu deca su fluentni čitači, koriste jako puno informacija za čitanje nepoznatih tekstova. Čitaju s puno manje pažnje za dekodiranje i mogu samostalno da reše probleme na koje naiđu u tekstu.
Da bi se razvilo čitanje i pisanje deca moraju da dođu do određenog nivoa kognitivnih veština.
Jedna od važnijih stvari je čitanje na glas i stvaranje prilike deci da rasprave priče koje čuju, takva deca razvijau znanje o velikom rasponu tema, imaju veliki vokabular koji im pomaže u razumevanju pročitanog i razvoju čitalačkih strategija, takođe se upoznavaju s procesom čitanja gledajući kako drugi čitaju.