Uskršnji praznici: Lazareva subota ili Vrbica, Cveti, Veliki Petak, Vaskrs, Pobusani ponedeljak, Spasovdan – Vaznesenje Gospodnje, Duhovi – Silazak Svetog Duha na apostole.
Uskršnji praznici
Vrlo je važno deci objasniti šta, kako i zašto u životu radimo.
Isto važi i za praznike. Objasnite deci šta koji praznik znači i zašto ih vodite u crkvu.
Provedite kvalitetno vreme sa decom i učinite im praznike lepšim i radosnijim.
Lazareva subota ili Vrbica
Prvi u nizu ovih praznika je Lazareva subota. Njime se, osam dana pre Vaskrsa, slavi čudo Lazarevog vaskrsnuća. U hramovima se tada održava večernje bogosluženje. U crkvu se unose tek olistale vrbove grančice (zbog čega je ovaj praznik poznat i kao Vrbica) koje se, osveštane, dele narodu da bi, na kraju, zauzele svoje mesto u kući pored ikone i kandila. Posle toga, kreće trokratni ophod oko hrama (tri puta se obiđe oko hrama) uz pevanje tropara Lazareve subote. U povorci uvek bude najviše dece jer ovo je, pre svega, njihov praznik. Dočekavši radosno Hrista pri ulasku u Jerusalim (Cveti) zaslužila su svoju bitnu ulogu jaganjaca ovog duhovnog pastira, zvonce, pa i to novo odelo koje je običaj da na taj dan dobiju. Zato se kaže “Sredio se k’o za vrbicu.”
Cveti
Odmah sutradan, dakle, sedam dana pre Vaskrsa, su Cveti. To je dan kada je Hrist sa svojim učenicima došao u Jerusalim gde ga je, sa pesmom i povicima, oduševljeno dočekao narod (poštovaoci i sledbenici). Sada se ovaj praznik obeležava odlaskom u crkvu na bogosluženje i unošenjem u kuću nekog prolećnog cveća .
Velika nedelja i Veliki Petak
Cela nedelja pred Vaskrs je Velika nedelja. Zove se još i Strašna jer se odnosi na stradanje Hristovo. I svi dani u Velikoj nedelji su Veliki: Veliki ponedeljak, Veliki utorak, Velika sreda… I Veliki petak. Koliko se svi Vaskršnji praznici slave, toliko na Veliki petak nema šta da se slavi. To je dan kada je Hristos, osuđen od istog onog naroda koji ga je sa oduševljenjem dočekao, razapet na krst i krunisan trnovim vencem, ostavljen da umire bolno i polako moleći se za spasenje onih koji su ga osudili: „Oče, oprosti im jer ne znaju šta čine…“
Veliki petak je dan velike tuge. To je dan tišine u svim hrišćanskim hramovima, dan kada nema službe, dan kada zvona ne zvone i dan kada se plaštanica izlaže na posebno ukrašen sto ispred oltara, grob Hristov, gde vernici mogu da je celivaju do Vaskrsa.
Posti se tako što se isključivo jede hleb i voda, a običaj je da se na taj dan farbaju uskršnja jaja, najčešće crvenom bojom koja simbolizuje Hristovu krv.