Šta je sinestezija?

Naučnici, a i šira populacija, koliko god fascinirani bili, do skoro su na ovakve izjave gledali isključivo kao na proizvod bujne mašte, ili čak simptome mentalnih oboljenja poput šizofrenije. Međutim, situacija se promenila. Danas znamo da je sinestezija neurološki fenomen u kojem stimulacija jednog čula ili kognitivnog modaliteta, vodi ka automatskom i nevoljnom osećaju u drugom čulu ili kognitivnom modalitetu. U ljudskoj populaciji ima 2 do 4% sinesteta, ali u određenim zanimanjima ih ima i mnogo više.

Ovo je važno za roditelje i učitelje, jer ukoliko ovo znaju mogu bolje razumeti potrebe deteta, ali i podržati dete u određenim aktivnostima.

U stvari, procenjuje se da ih je u opštoj populaciji mnogo više, ali mnogi od njih ne shvataju da svet oko sebe ne doživljavaju kao većina ljudi.

Igre čula

Najzastupljenija, i većini poznata, je takozvana grafem-boja sinestezija, gde se svakom grafemu (npr. slovu) pripisuje određena boja. Sinestetičari najčešće različite grafeme pripisuju različitim bojama, ali su primećene neke istovetnosti. Tako na primer, većini njih je slovo A crvene boje, a S žute. Slika ispod je standardna ilustracija ovog primera. Većina osoba neće lako uočiti dvojke među silnim peticama, dok će sinestetičari bez imalo muke biti u stanju da ih odmah primete.

Čulo sluha isto zna da bude upleteno. Kod ljudi sa hromestezijom zvukovi izazivaju viđenje boja. Isto tako, zvuk može da proizvede senzaciju dodira na određenom delu tela ili čak negativnu emotivnu reakciju, što se zove mizofonija. Ovde ne pričamo o tome da vas refren neke pesme posebno razneži, možda čak i rastuži. Ne, nego ove ljude obuzme jak negativni doživljaj, poput gađenja ili mržnje, kada čuju zvuke na primer zevanja ili izgovaranja određenih glasova. Takođe, određene reči mogu da izazovu doživljaj specifičnog ukusa, pa na primer reč kvaka može da ima ukus nara. Jedan od najređih oblika sinestezije je dodir – ogledalo sinestezija. Ovde osobe osećaju istu senzaciju, poput dodira, kao osoba koju posmatraju. Tako na primer, ako vide da osoba češe svoj desni dlan automatski će doživeti senzaciju svraba na svom dlanu. Ono što je veoma interesantno je to da dodir nije jedino što oni mogu da osete. Takođe mogu u potpunosti da dožive emociju koju neko pored njih ispoljava. Stoga, ni ne čudi da ove osobe pokazuju nadprosečan nivo empatije. Pretpostavlja se da je ovo samo jače izražen postojeći proces zadužen za empatiziranje. Pokazalo se da mnogi ljudi koji tvrde da su u stanju da vide aure, nisu ništa drugo do dodir – oglealo sinesteta.

Svet kreativnosti

Kao i apsolutni sluh, sinestezija se smatra varijacijom perceptualnog doživljaja. Njih  95% smatra da im sinestezija obogaćuje život. Mnogi su naučili kako da izvuku maksimum iz svog izuzetno specifičnog doživljaja sveta: pamćenjem imena ili brojeva, mentalnim računanjima ili kompleksnijim kreativnim aktivnostima, poput likovne umetnosti, muzike i glume. Jedno je sigurno, sinestetičari su sklone kreativnim aktivnostima. Istraživač D. Breng, sa Kalifornijskog univerziteta, opisao je u okviru jednog neuronaučnog projekta slučaj svoje pacijentkinje, književnice, koja je tvrdila kako joj sinestezija pomaže da izabere pravu metaforu. Ona bi znala koje boje reč treba da bude, čak i pre nego što bi znala koja je reč u pitanju! Umetnička dela sinesteta često izgledaju apstraktno, iako ona sama po sebi nisu figurativna i prikazuju realističnu percepciju umetnika. Umetnost Vasilija Kandinskog je jedan primer umetnika-sinestetičara.

Sinestezija u nama

Napravićemo mali eksperiment. Na slici ispod vidite dva oblika, jedan se zove Bouba, drugi Kiki. I? Prvo ih imenujte, pa čitajte dalje.

Ako spadate u većinu, verovatno ste špicasti oblik nazvali Kiki, a zaobljeni Bouba. Širom sveta 95-98% ispitanika pokazuje ovaj tzv. Bouba/Kiki efekat. Čak se pokazalo i da deca od 2 godine slično odgovore. Ovi rezultati sugerišu da ljudski mozak nekako pripisuje apstraktno značenje oblicima i zvukovima na konzistentan način, odnosno da povezuju određene zvuke govora sa vizuelnim oblikom objekata.

Poznati neuronaučnik V.S. Ramašandran (Kalifornijski univerzitet) smatra da smo mi u stvari samom evolucijom jezika preduslovljeni na kombinovanje informacija iz više čula (tzv. mulitsenzorna integracija), u čijoj krajnosti je fenomen sinestezije. Interesantno je da osobe koje imaju autizam ne pokazuju jaku preferencu u Bouba/Kiki eksperimentu (svega 56%). Druga moguća evolutivna prednost čulnih integracija je kreativnost, jer sinestezija kao takva omogućava ljudima da povežu, naizgled nepovezive senzacije, ali i da svet vide i doživljavaju drugačije.

Oslušnite svoje dete…>>