Vaše dete je počelo da grize? Ništa neobično. To je jedan od načina na koji dete otkriva svet i izražava svoje osećaje dok ne nauči da se izrazi rečima. No mogući su i neki drugi razlozi… Šta učiniti ili ne učiniti kada vaše dete ugrize?
Grizenje kod malog deteta način je učenja i upoznavanja sveta koji ga okružuje. Međutim, ono se ne sme olako prihvatiti, posebno ako dete grize često i jako. Dok mirno menjate pelene vašoj bebi kao što to činite još od njenog rođenja, dete se okrene i ugrize vas za ruku… Roditelji instinktivno grde dete, kažnjavaju ga… Ali, pre nego što se zanesete, pokušajmo shvatiti šta se u stvari događa.
Tokom razvoja dete prolazi kroz različite faze, a svaka ima posebno značenje i odnosi se na pojedini deo dečijeg tela. Svaka karakteristika je definisana spoljnim iskustvom. Oralna faza započinje kada dete upoznaje svet ustima i područjem oko usta. Od rođenja deteta usta i područje koje ih okružuje za bebu su najvažniji deo tela: ustima novorođenče traži majčine grudi da bi došlo do hrane, a istovremeno pronalazi utehu i sigurnost. Sisanje bebi pruža veliki užitak i ona će nastojati da produži taj osećaj prijatnosti i kad već napuni stomačić. Vrlo brzo novorođenče nauči da sličan užitak može da pronađe i na druge načine: nezavisno od potrebe za hranom i od osobe, dete može sisati svoj palac ili prihvatati cuclu koja mu je ponuđena. Kako raste, zadovoljstvo koje pronalazi ustima sve se manje ograničava na hranjenje i sisanje palca. Dete se ponaša kao da ustima želi da spozna sve što mu se nađe nadohvat ruke: gricka, liže i sisa sve predmete koje uspe da dohvati. Za dete je to najbolji način usvajanja spoljnog sveta, otkrivanja i upoznavanja predmeta, njihovog oblika, ukusa i mirisa.
Otkrivanje sveta ustima nastavlja se otprilike do prve godine života. U uzrastu od devet do 18 meseci, odnosno čim se pojave prvi zubići, započinje nova faza intelektualnog razvoja: pokreti usta u svrhu sisanja prerastaju u griženje. Ustima dete ujedno i razmišlja. Griženje mu postaje najveća zabava, način iskazivanja osećaja i želja, kao što je to pre bilo sisanje (dete još uvek ne raspoznaje razliku između griženja za izražavanje svojih osećaja i agresivnog griženja u svrhu obrane).
Dete se može služiti griženjem kako bi privuklo pažnju na sebe i, ako se još ne može izraziti rečima, griženje može biti način komuniciranja. Dok još ne može normalno da komunicira, griženje sve više postaje detetov način izražavanja frustracija. Često deca koja grizu svoju braću ili roditelje traže nežnost, izražavaju ljubomoru i potrebu da ih gledaju, da im se obraćaju i da ih vole. To ne znači da dete nije voljeno, nego jednostavno ima veću potrebu za pažnjom od drugih.
Kada dete krene u jaslice ili posle u školu, griženje može postati vrlo učestalo i biti jako neprijatno za drugu decu i roditelje. Neka će se deca tako služiti ustima kako bi izrazila svoje osećaje prema drugima, druga pak da bi se nametnula i zauzela položaj “vođe”.
Ali deca grizu i kad se ne mogu nositi sa situacijom u kojoj su se našla, ako se nečega plaše ili ih nešto ljuti. Mogu ugristi i ako im drugo dete ili odrasla osoba pobude osećaj ugroženosti. Stres zbog nesređenih odnosa između članovima porodice katkad je sasvim dovoljan razlog da dete počinje da osećanja izražava griženjem. Jedan od banalnijih razloga je potreba deteta da vidi reakciju roditelja.
Griženje je “prirodno” za malo dete i deo je njegovog razvoja, međutim takvo se ponašanje ne sme ignorisati: malo dete koje je ugrizlo (roditelja, vršnjaka, brata) nije razumelo da je nekome naudilo. Roditelji ne smeju odobravati takvo ponašanje i dopustiti da dete to i dalje čini. Naime, već od prvih ugriza ili pokušaja ugriza roditelji trebaju odlučno i jasno detetu reći: “NE!