Knjiga o Džungli – Pozorište Duško Radović

PREMIJERA PREDSTAVE KNJIGA O DžUNGLI 03.03 i 04.03. u Malom pozorištu “Duško Radović”

Predstava „Knjiga o džungli“ je komični lutkarski mjuzikl sa elementima savremenog cirkusa za decu starijeg predškolskog i mlađeg školskog uzrasta, koju režira Marija Krstić.Kroz poznatu priču Radjarda Kiplinga o Mogliju, dečaku koga u džungli odgaja čopor vukova, tretira se problem različitosti, (ne)tolerancije i integracije u zajednicu.
Ulogu dečaka Moglija tumači glumac koji na sceni izvodi osnove vazhušnih akrobacija na akrobatskoj tkanini (svili), a ostali likovi životinja predstavnjeni su pomoću lutkaka koje animiraju glumci. Na ovaj način jasno se ističe tema različitosti, a živi glumac u ulozi Moglija kroz stilizaciju pokreta parira lutakama.
Mlada dramska spisateljica Marina Ćetković ovim tekstom, kroz alegorijsku priču o opstanku u džungli, nudi model za suočavanje i rešavanje problema izazvanih vršnjačkim sukobima. Poznato je koliko se očigledne razlike – boja kože, socijalni status i sl. mogu surovo isticati među decom od trenutka kada stupe u vršnjačku zajednicu. Ideja je da se kroz ovaj projekat, na zabavan način plasiraju zdrave vrednosti koje doprinose normalnom razvoju ličnosti deteta u odnosu sa okolinom, izgradnji otvorenog društva i prihvatanju zdravih vrednosti.
Džungla u predstavi oslikava model ljudskog društva sa svim faktorima koji utiču na socijalizaciju deteta (porodica, škola, grupe vršnjaka, mediji, itd…) Ova predstava publici nudi mogućnost da dožive uzbudljivu avanturu, punu opasnosti i iznenađenja, dok na duhovit način plasira pacifističku poruku tolerancije i prijateljstva. U predstavi glume Dimitrije Aranđelović, Vladislava Đorđević, Jovana Cvetković, Marijana Vićentijević Badovinac, Jelena Ilić, Nikola Malbaša, Nikola Kerkez i Nenad Radović.

O PREDSTAVI

Predstava „Knjiga o džungli“ je komičan lutkarsko-dramski mjuzikl sa elementima savremenog cirkusa za decu predškolskog i mlađeg školskog uzrasta. Kroz poznatu priču Radjarda Kiplinga o Mogliju, dečaku koga u džungli pronalazi i odgaja čopor vukova, preispituju se problemi savremenog društva, kao što su pitanja prihvatanja različitosti, rasizma i uključivanja dece različitog porekla u širu zajednicu.
Vizuelnom bogatstvu ove predstave doprinosi to što glumac koji tumači jedini ljudski lik, lik Moglija, izvodi atraktivne i dinamične žonglerske tačke sa poi zastavama i vazdušne akrobacije na akrobatskoj tkanini (svili), što u kombinaciji sa animiranim lutkama – životinjama dočarava atmosferu životinjskog sveta.
Džungla u predstavi metaforično oslikava model ljudskog društva sa bitnim faktorima koji utiču na proces socijalizacije deteta u porodici i vršnjačkoj grupi, ali se ova modernizovana priča bavi i uticajem medija i muzičkih pravaca na odrastanje. Istovremeno najmlađoj publici nudi se mogućnost da dožive avanturu punu opasnosti i iznenađenja, i da na duhovit način spoznaju vrednosti i značaj tolerancije i prijateljstva.

REČ REDITELjKE

Ovo je priča o detetu koje se razlikuje od ostalih.
Dečak Mogli, koga su odgajili vukovi, voljen je i prihvaćen među životinjama, do povratka strašnog tigra iz ljudskog zarobljeništa. Pun mržnje prema ljudima i željan osvete zbog surovog mučenja, Šir Kan proteruje ljudsko mladunče i odvaja ga od njegovih prijatelja i porodice. Mogli beži u mračnu džunglu gde upoznaje njenu raznolikost – nove životinje i njihove neobične navike. Iako shvata da ne pripada ni jednoj životinjskoj vrsti, među njima nalazi prijatelje, koji mu pomažu da pobedi Šir Kana i protera ga iz džungle.
Ova predstava promoviše toleranciju i pomaže deci da nađu svoje mesto u zajednici vršnjaka, koja može biti okrutna i divlja kao prava džungla.

O REDITELjKI

Diplomirala je pozorišnu i radio režiju na FDU u Beogradu, u klasi prof. Egona Savina. Završila je master studije režije u alternativnom i lutkarskom pozorištu u Pragu.
Režira lutkarske predstave i predstave savremenog cirkusa, radio drame i audio knjige.
Najznačajnije režije: „Uspon i pad Ikara Gubelkijana“, Alfred ve dvoře, Prag; „Aska i vuk“, Pozorište mladih, Novi Sad; „Klackalica“, „Bajka o ribaru i ribici“, Pozorište lutaka Pinokio, Beograd; „Kon Tiki“, Narodno pozorište Kikinda, „Peskar“ i „Psihoza“ predstave savermenog cirkusa, Ineks teatar, Beograd.
Vip Maštalice – audio priče za decu.
Odabrane radio drame: „Letači“ Dimitrija Kokanova, „Peskar“ E.T.A.Hofmana, „Nesmislice“ Edvarda Lira, „Ovo je najstrašniji dan u mom životu“, „Leta kada sam naučila da letim“ i „Od čitanja se raste“ Jasminke Petrović, „Čašica gorke rakije – uspomene Delfe Ivanić“ Biljane Dojčinović, „Ćup, testa, vrč“ Jelice Kiso, „Zlostavljanje“ Ive Andrića, „Ljubav Gospođe Fon Mek“ Ljubiše Vićanovića i dr.

REČ DRAMSKE AUTORKE

Pred vama je komična muzičko-lutkarska dramatizacija istoimenog klasika dečije književnosti Radjarda Kiplinga, bazirana na motivima iz priča o Mogliju, dečaku sa kojim odrastaju generacije već duže od jednog veka. Svaka generacija ima svoju verziju Knjige o džungli i adaptacije se nižu neprestano.
Prvi zadatak pri radu na dramatizaciji bio je da se od raznih priča o Mogliju napravi jedinstvena i originalna avantura, i da se, uz svest o nebrojenim adaptacijama i već utemeljenim očekivanjima koja imamo kada čujemo ovaj naslov – priča načini nanovo svežom i iznenađujućom, kao i savremenom.
Napuštanjem konteksta i diskursa u kome je Kipling pisao, i osavremenjivanjem likova, odnosa forme i stila ove svima poznate priče, načinjene su i neke ključne izmene.
Naša Knjiga o džungli istražuje danas veoma aktuelnu temu tolerancije, kao i temu identiteta. Progonjen Šir Kanom, oličenjem zakona jačeg, i vođen potrebom da pripada grupi – Mogli kreće u avanturu koja je strašna koliko i zabavna, kao i samo odrastanje, i tokom nje sazreva i otkriva bogatsvo razlika i vrednost znanja, a pomoću otvorenosti i radoznalosti prevazilazi sve barijere i konflikte.
Za razliku od Kiplingovih priča prema kojima su zakon i red neprikosnoveni, te u skladu sa tim Mogli kao čovekovo mladunče nikako ne može da ostane u džungli, mi preispitujemo tu poziciju s idejom da prijateljstvo i osećaj pripadanja nadilaze svaki zakon.

BIOGRAFIJA DRAMSKE AUTORKE

Marina Ćetković je dramska autorka i scenaristkinja. Diplomirala je dramaturgiju na FDU u Beogradu i pohađala holandsku školu izvođačkih umetnosti MAPA Amsterdam (Moving Academy for Performing Arts). Članica Udruženja dramskih umetnika Srbije i jedna od osnivačica udruženja za pozorišna istraživanja Teatarmaher u okviru koga stvara na nezavisnoj pozorišnoj sceni u Srbiji. Saradnica dečijeg programa Radio Beograda, dobitnica nagrade Radio Beograda za najbolju originalnu radio dramu 2015. godine, scenaristkinja nagrađivanih kratkih filmova. Aktivna i u oblasti vizuelnih umetnosti – učestvovala na nekoliko umetničkih rezidencija i kolektivnih izložbi.

Kompletan repertoar mozete pogledati OVDE