Mame preduzetnice drugačije pred zakonom

 

Autorke: Ivana Stamenković, Milena Mladenović

Naslovna fotografija

Zbog „rupa“ u Zakonu o finansijskoj podršci porodici s decom, Zakonu o zdravstvenom
osiguranju i Zakonu o doprinosima na obavezno socijalno osiguranje, mamama
preduzetnicama u Srbiji oduzeta su neka od osnovnih prava koje imaju žene zaposlene na
drugim mestima, zaključak je udruženja i samih preduzetnica. Kao posledica toga, mnoga
preduzeća čiji su osnivači žene bivaju ugašena uglavnom zbog bankrota.
Teodora Jovanović iz Niša vodi sopstveni biznis i ima marketinšku agenciju. Lakše je ženama,
kako kaže, da pokrenu svoj posao, jer su im na raspolaganju subvencije od države, ali problemi
se javljaju kada preduzetnica postane majka.
– Nama treba da kao mame preduzetnice imamo bar jednak tretman od strane države
kao zapošljene mame. Nama treba da nas poslodavci ne tretiraju kao nepoželjne kada
postanemo mame. Nama treba da nas na razgovoru za posao ne pitaju kada planiramo
da rađamo i koliko dece želimo (i da li u opšte želimo decu). Nama treba porodiljsko
koje nije ispod minimalne plate, jer nekima jeste, a i da nije manje od naše plate koju
sada primamo. Nama treba da ne strahujemo od gubitka posla i mogućnosti da radimo i
zarađujemo kada postanemo mame. Nama treba državni vrtić u koji možemo da
pošaljemo decu bez veze – napisala je Jovanovićeva na Fejsbuku kao rekaciju na najave
nove pomoći države.

 

Kako navode iz organizacije „Digitalna zajednica“, za razliku od zaposlenih žena, država
mamama preduzetnicama ne uplaćuje doprinose za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa
rada radi nege deteta.
To znači da za vreme porodiljskog odsustva preduzetnice nemaju pristup penzijskom i
invalidskom osiguranju, a pored toga uskraćeno im je pravo na prenos odsustva sa rada radi nege
deteta na partnera.
– Ženama preduzetnicama je zbog ograničenja koja smo pomenuli mnogo
komplikovanije nego zaposlenim ženama da usklade svoj porodični i poslovni život.
Uzmimo za primer ženu koja je knjigovođa i koja je zbog nepovoljnog zakonodavstva
praktično primorana da privremeno zatvori svoju agenciju. Nakon godinu dana kada

bude u stanju se vrati na posao, ona će se naći u izrazito lošoj situaciji, jer je ostala bez
svih klijenata čije je poverenje godinama sticala – dodali su iz Digitalne zajednice.
Glavni problem je što zakoni zaposlene žene i one koje imaju sopstveni biznis tretiraju kao dve
različite kategorije, odnosno, kako navode iz udruženja „Mame su zakon“, žene preduzetnice
zakon prepoznaje kao nezaposlene.

– Njihova prava se poistovećuju sa pravima žena koje su nezaposlene iako u praksi to
nije istina. Ne samo da su zaposlene, nego i plaćaju ozbiljne poreze i doprinose državi i
zapošljavajući druge ljude rasterećuju državu – navode dalje iz udruženja
Još jedan od razloga zašto veći broj žena zatvara svoja preduzeća jeste i loša informisanost o
navedenim zakonima. Kako navode iz udruženja „Mame su zakon“, žene preduzetnice vrlo često
zapadnu u dugovanja prema državi zato što same sebi nisu uplaćivale poreze i doprinose za
vreme porodiljskog odsustva tokom kog su primale minimalne naknade od strane države, i to
zato što nisu bile adekvatno informisane o pojedinostima primene ovih zakona u toku
porodiljskog.
Po isteku porodiljskog odsustva, kada žele da se vrate svojim poslovima knjigovođa ih
obavesti da imaju određeni dug prema državi, a s obzirom na to da mala preduzeća nisu
u mogućnosti da otplate dugove, vrlo često prekidaju sa poslovanjem ili prelaze na crno
tržište – kažu u Udruženju.
Neophodne izmene zakona
Prema podacima koji se nalaze na sajtu Agencije za privredne registre, u Srbiji je registrovano
ukupno 290.700 preduzeća, a na osnovu informacija do kojih je došla Digitalna zajednica, od
ukupnog broja, 96.408 čine preduzeća čiji su osnivači žene.
Onlajn anketa koju smo sproveli tokom istraživanja, u kojoj je učestvovalo 80 ispitanika
pokazala je da je 74% njih upoznato sa problemima kojima su žene i mame preduzetnice
izložene, 90% misli da su žene u preduzetništvu diskriminisane, a 84% veruje da se žene nalaze
u gorem položaju u odnosu na muškarce.
– Opisana situacija preduzetnice stavlja pred vrlo nezahvalan izbor: karijera ili
porodica. Nedosledno je govoriti o podršci države politici ženskog preduzetništva i
pronatalitetnoj politici dok na snazi imamo zakone koje jedan broj žena direktno
obeshrabruje u nameri da se ostvare u ulozi majke. – rekli su iz Digitalne zajednice.

 

U ovom udruženju poboljšanje položaja žena u poslovnom svetu vide u zakonskim izmenama i
izjednačavanju žene preduzetnice sa drugim zaposlenim ženama.
S druge strane, oslobađanje od stereotipa o ženama kao „slabijem polu“ je ono što je
podjednako važno, ako ne i važnije od svega. Svakom ko ima viziju i motivaciju da je
realizuje, moramo omogućiti jednaka prava i jednak položaj – zaključuju oni.
Kako bi ukazali na diskriminatoran položaj preduzetnica i izjednačili ga sa položajem zaposlenih
žena, udruženja „Mame su zakon“ i „Digitalna zajednica“ pokrenuli su zajedno inicijativu pod
nazivom: #ipreduzetnicesumame.

YouTube video – https://www.youtube.com/watch?v=wJ_7IBDF3L0

Izvor: YouTube kanal – Digitalna zajednica

Digitalna zajednica pokrenula ovu priču i na Instagramu, a Ministarstvo za brigu o porodici i
demografiju istaklo je da želi da se bavi temom preduzetnica, ali uz predlog formiranja radne
grupe i pisanja novog zakona. To znači da rešenje neće biti doneto bar još godinu dana. U
Digitalnoj zajednici smatraju da je nedopustivo da žene preduzetnice budu uskraćene za prava do
2023. godine.
Pokušali smo da kontaktiramo Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju i Ministarstvo za
rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja kako bismo dobili komentar na ovu temu, međutim
odgovora do objavljivanja teksta nije bilo.

Napomena: „Tekst objavljujemo u okviru serije istraživačkih priča koje potpisuju studenti
novinarstva iz Niša, Novog Sada i Beograda, kao deo projekta koji je nastao u saradnji sa
organizacijom civilnog društva Partneri Srbija.”